О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


КЊИЖЕВНИ ИЗДАВАЧ ПРОМЕТЕЈ

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


КЊИЖЕВНИ ИЗДАВАЧ ПРОМЕТЕЈ


Др СИМО ЈЕЛАЧА

Издавачку кућу Прометеј у Новом Саду основали су Зоран и Борка Колунџија, у Јануару 1990 године. Определили су се за издавање књига у домену националне и културне историје, антропологије, психологије, етнологије и лингвистике. Зоран и Борка сарађивали су са Стеријиним позорјем, Југословенском кинотеком, Српском академијом наука и уметности (САНУ), Матицом српском. Зоран је радио у Заводу за културу Војводине, од 1980 до 1990, где је водио издавачку делатност (значи, научио је занат). Од почетка кренуло им је доста добро. Када, данас, погледају у протеклих 35 година, колико дуго постоје, закључују да су у просеку током 25 година издавали око 100 књига годишње, а сада се тај број чак повећао на око 150. Током свих тих година за своја остварења добили су и многобројне награде и признања. Међу тим наградама су: Октобарска награда града Новог Сада, Искре културе Војводине, Награда Вука Караџића, награде за најбољег издавача на Сајму књига у Београду, за године 2018, 2022 и 2025. Прометеј је тиме дао веома велики допринос култури Новог Сада, Војводини и целој Србији. Издавачки рад им је највишег квалитета. За 25-у годишњицу постојања Прометеј је добио специјалну награду за Едицију ‘’Србија 1914-1918’’.
Прометеј такође афирмише издаваштво у области науке. Издавачку препознатљивост остварује репрезентативним монографијама, делима посвећеним српској културној и политичкој баштини, са нагласком на оне који се баве са прошлошћу и сдашњости Новог Сада и Војводине. Посебно се Прометеј истиче издавањем дела која третирају заборављену, и-или, намерно изостављену историју. На том пољу посебно се истакао аутор, Академик, Дејан Медаковић, који је ове теме обрадио изванредно прецизно, показујући дуго памћење. За такво стваралаштво Прометеј је установио и своју награду ‘’Дејан Медаковић’’, коју су добили досадашњи лауреати: Мома Капор, Миодраг Протић, Мирко Демић. Василије Крестић, Радивој Стоканов и Александар Гаталица. По броју објављених књига Прометеј је сврстан међу највеће издаваче Србије.
Прометеј је формирао свој укус читалаца, а студенти новосадског универзитета запамтили су га по стручној лиератури, обзиром да је Прометеј постао и највећи издавач универзитетских уџбеника. Прометеј је постао културно благо Новог Сада, овенчан славом за квалитет својих издања. Има и своју књижару ‘’Мост’’, коју су Новосађани добро запамтили. Успешно ју је водила Зоранова кћерка Корана, која му је сада директор Прометеја. Незаборавна су и издања лингвистике за школе, а крупан подухват прометејевог издања је ‘’Правописни речник’’. После су доше књиге Дејана Медаковића, Моме Капора, и новосадског великана Мике Антића.
Попут књиге ‘’Србија 1914-1918’’, Прометеј сада има већ око 50 наслова, који третирају догађаје у српској историји, злочине почињене над српским народом, о којима се није смело писати. Поред поменутих, Зоран је публиковао и дела Јаше Томића, Лазе Костића, Светозара Прибичевића, Јована Суботића, Васе Стајића, Јоце Лалошевића и Тихомира Остојића (све Војвођани). Једно од Прометејевих издања ‘’Трагом историје’’ Милана Благојевића, дело је о заборављеним јунацима. из наше прошлости. Доста је прометејевих издања која третирају теме како се сада живи у Војводини и у Новом Саду. На те теме Прометеј је до сада објавио десетине едиција о Новом Саду, укључујући и ‘’Монографију Новог Сада’’. Монографију ‘’Мостови Новог Сада’’ публиковао је само шест година након бомбардовања, а у књижари ‘’Мост’’ приказане су многобројне слике о бомбардовању.
У књизи Јована Дејановића, бившег градоначелника Новог Сада, ‘’Моје новосадске године’’, истакнута су најважнија обележја изградње многих објеката који су граду дали нови изглед. Из тога домена су и књиге Ристе Прентовића и Владимира Врговића. Поред сајма књига, у Београду, Прометеј је био најбољи издавач и на сајмовима у Новом Саду и Нишу.
Прометеј, поред књига о Србији, публикује и књиге стране прозе и поезије, а најпознатији је по изузетним монографијама. Прећутане теме и забрањени догађаји, као и неки људи, дела су великих прометејевих издања. Из те области истакнути су: ‘’Историја Петра Великог’’ Захарија Орфелина, као и дела Дејана Медаковића у 15 књига и ‘’Настанак европских језика’’.
Прометеј је постао познат и по неговању културе сећања, језичке културе и насловима укупне националне културе Србије. Награда за подухват године, 2025, додељена је за књигу ‘’Кнез Михајло Обреновић’’ (Православна реч), делу које обједињује научну прецизност, естетску вредност и културни допринос историје Србије. Ове године Прометеј је обележио и 150 година Херцеговачког устанка и 150 година од рођења Милеве Марић - Ајнштајн. Оваквим делима Прометеј нам помаже да се враћамо себи и да се не заборављамо. У свим својим делима Прометеј афирмише ствараоце у науци, књижевности и публицистици, и тиме доприноси побољшању укупног културног нивоа земље.
Међу велика издања Прометеја спадају две књиге Динка Давидова ‘’Сентандреја српске повеснице’’ и ‘’Српска стематографија’’, и монографија Богдана Јањушевића ‘’Архитектура војвођанских градова’’. Од прозних дела драгоцено је ‘’Хамерштајн или непоколебљивост’’ Хариса Магнуса, немачка историја. Затим, дело двојице аутора Ива Бореа и Александра Радовића ‘’Црни коњаник’’, дело Миодрага Матицког ‘’Делта’’ као и ‘’Интимни водич кроз Португал, Каталонију и Амстердам’’ и књига Љиљане Малетин ‘’Водич у Егзилу’’.
Трећи том ‘’Стандарднојезичких преиспитивања’’ Милана Шипке, ‘’Презимена су чувари нашег језика’’ Загорке Вавић Грос. ‘’Речник опсених речи’’ Данка Шипке и први ‘’Српско - ромски речник’’ Бајрама Халитија.
Прометеј је постао национални издавач, могуће је да ће постане и светски издавач број један. Зоран је то заслужио и можда ће доживети. Срећно Зоране.
И коначно, ко је Прометеј, митско име?
У грчкој митологији Прометеј је син Јапета и Клинене, брата. Епиметејев и Деукалионов, проналазач многих истина. У грчкој митологији Прометеј је и бог ватре, украо је ватру од богова и дао је њудима. Сматра се аутором људске уметности и науке, као инспираца живота.

Зоран Колунџија, рођен је 1952 године у Нишу, детињство провео у Босни, а део младости у Младенову. Од 1966 живи у Новом Саду. Завршио је филозофски факултет, одсек југословенске књижевности. До оснивања Прометеја радио у Заводу за културу Војводине. Зоранови јунаци били су, у младости Том Сојер, лик из дела Марк Твена, у младости јунаци из књиге Бранка Ћопића ‘’Орлови рано лете’’ и Александар Македонски и Марко Краљевић.


Зоран Колунџија оснивач и власник Издавачке куће Прометеј, Нови Сад







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"