детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЖИВОТИЊСКА ШКОЛА

Куцнуо је и тај час,

школског звона чује се глас.

Долазе и овце и свиње,

отвара се школа за животиње!

Сјели су сви у школске клупе,

подјелили се сви у групе.

Овај дан баш је посебан,

учитеља чекају да кажу добар дан!

Гледају сви у његов стас,

слушају сви његов глас.

Учитељ је нико други,

но стари пас.

Вук се само прави важан

зато што ето,отац му снажан.

У клупи сједе меда и сова,

заједно уче прва слова.

Гуска у задњој клупи гаче ,

магарац јој на уши њаче.

Сада се све животиње веселе,

дале им меда близнакиње пчеле.

Вук и овца сједе у клупи,

Причају приче да ловци су глупи.

Све то посматра учитељ стари пас,

гласно се накашља и рече:

„Тишина, почео је час!“

Слон се први јавља,

сурлу своју диже.

Рјешење за задатак,

ево одмах стиже.

Свака животиња највише воли,

вријеме проводити у животињској школи.

СТАРА МАСЛИНА

На једном брду,

још од давнина,

стоји мало савијена,

стара маслина.

Причају нам људи,

становници села,

да на дрвету цвјета,

мноштво плодова,

када је маслина  зрела.

Сваке се године,

један плод откине,

и пада са гране,

па на тлу проводи дане.

Док не дође дијете,

ниско и нејако,

па са тла га смете,

у ручицу лако.

Маслина им маше,

са онога брда,

повијена и стара,

не може да мрда.

Сјећа се како је некада млада била,

када су на њој птице одмарале крила,

па кад су откидале са гране један плод,

и враћале се на небески свод.

Али јој је у кори најљепше остало,

када би дијете крај ње стало,

па би пјевало, и гласно и тихо,

нико никад не би уживао толико,

као што је тада, маслина млада.

А сада је само тихо погурена,

увела је давно млада душа њена,

сада само са великога брда она маше,

И тугује што је старом прозваше.

ЉУБАВ И ВИНО

Морам да вам кажем,

мени је милина.

Када људи наздрављају,

 са чашицом вина.

Свако зрно грожђа,

 свима нам је драго.

То је наше право,

 природно благо.

Кад порасте зрно,

на грозду једноме.

Тад се једно дијете,

 придружи свијету овоме.

 Плодови кад' су зрели,

могу бити црни и бијели.

У манастиру Хиландару,

видјећете лозу стару.

Свим људима помогла је она,

то је лоза Светог Симеона.

Винову лозу воли баш свако,

зато нам је грожђе  значајно јако.

Од њега су се још од давнина,

правила најдивнија вина,

стара по неколико стотина година.

Брендирана брендовима,

незнаним и знаним,

продавана у градовима разним.

И зато вам опет зборим,

 мени је милина

 када људи наздрављају,

са чашицом вина!

ПРОЉЕЋЕ

Јутрос ме није будио,

хладни шапат капи с леденице,

већ ме јутром дочека,

цвркут прве птичице.

Отапају се покривачи снијежни,

пупољци први из сна се буде,

милују их вјетрови њежни,

долази нешто да усрећи људе.

Долази нешто,

да селице врати,

да врати живот,

у стару природу,

да у потоку сви опет,

виде бистру воду.

Док гледам како птица,

на мој прозор слијеће,

не скидам осмијех са лица,

јер знам да стигло је ПРОЉЕЋЕ! 

КОЊСКИ ГАЛОП

Пољем се чује,

тло одјекује.

Коњи галопирају ,

попут олује.

Док пчеле на пољани ,

мирно зује.

Гриве се на вјетру ,

лагано вијоре.

И тако све ,

од вечери до зоре.

Шарене пољане

 осликавају те дивне љепотане.

Коњи су храбри,

снажни и одважни.

Зато су свима ,

веома важни.

Кад чујете галоп,

 на пољани мирној.

Гледајте и радујте се,

тој слици дивној.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: