ОПЕТ ПИШЕМ

Кад онако – тишти мало више,

Мастиљавом оловком се лијечим.

То кад дође, пјесма да се пише,

Тад је душа притиснута нечим.

Кад ме сретнеш оборене главе

И ухватиш поглед препун росе,

Подочањаке моје модроплаве,

Испијеног, нечешљане косе.

Када видиш да сам посустао,

Немој тада губити из вида;

Да ме суров вихор ишибао

И небеска притисла апсида.

Вратићу ја онај осмијех, невин,

Чим испишем! Уз вино и свијећу,

Са мастилом отиче и пелин.

Опет пишем! Пишем, и опет ћу!

РИЈЕЧИ

Договор склопи са собом;

И када ти душу скамени плач,

Суздржи ријечи! Оне над тобом

Висе као Дамоклов мач!

У лави горућег гнијева

Који ти утробу пржи,

Док суза невидљива лијева

Само ти ријечи задржи.

Када ти срце што свима прашта

Од ближњега издају слути,

Када би могао казати свашта

Одагнај, одгоди, одћути!

Када ти немири мира не дају,

Лађе далеко од пристаништа,

Сијаће истина у пуном сјају

и ако не будеш рекао ништа.

РУКА

Не кај се никад дарежљива руко,

Јер си за многе широка била.

Ако си дала више многоструко,

Него што икад сама си добила.

Нек' милост вазда у тебе стаје,

Да имаш себи, да имаш свима;

Јер она рука што другом даје

Увијек је изнад оне што прима.

Не број, не пиши, кусур не тражи.

Јер који пружи неће га биједа,

А оно старо правило важи

Неко одозго пише и гледа.

Нека ти пламти поноса свијећа,

Твоју ширину пламом нек' краси,

Јер ти кад дајеш много си већа

Него би била; ситнија да си!

УПИТНИЦИ

Врте ми се изнад главе

И огромну збрку праве,

Мојих мисли одметници

Небројани упитници.

Свуд их има! На улици

И у диму цигарете,

У јесењој измаглици,

Испадају из паштете.

Питања је исувише,

А са сваким цјепидлачим.

Да бар звоне мало тише,

Или да их не тумачим.

Одуваћу бриге своје,

Као сјеме са маслачка.

Гдје упитник стајао је

Треба да се стави тачка

ИЗБИО МИР

Кажу избиће рат

Опет на Истоку Блиском,

И да борбени ловци

Прелијећу у лету ниском.

Кажу опет се пуца

Око Појаса Газе;

То су конфликта старог

Новије метастазе.

Јављају мира нема,

Зато немира има,

Све од области Луганск

До полуострва Крима.

Провокацијом обје стране

Нарушен крхки мир,

Индија се с Пакистаном

Дуго спори за Кашмир.

И ко зна гдје добује још,

Војничких чизама бат.

Никад не мањка вијести,

Да је избио рат.

А како би друкчије било

Да стане крвави пир,

Да главне вијести буду:

У свијету избио мир!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: