детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ (5)

Др СИМО ЈЕЛАЧА

РИМСКА УМЕТНОСТ

Латини нису били хомогена група, већ синтеза народа. Од II века п.н.е. почиње да се развија римска уметност. Током следећих 500 година мењају се и стапају у европску уметност. Следи период када су римски уметници утонули у анонимност. Једино је архитектура успела да споји лепо и корисно.

Архитектура

Римска уметност имала је мало утицаја од грчке уметности, само мањи утицај имали су на украс, сједињавањем јонског, дорског и коринтског стила. Коринтски капитол настао је у Риму, што се препознаје у орнаментици. Римска цивилизација захтевала је максималну функционалност. Римске грађевине имају по 8 стубова у предворју. Унутрашњи простори зграда имали су пресудан значај. Римски конструктори постигли су естетске резултате применом опеке. Од доба републике до сумрака царства базилика је представљала најважнији облик архитектуре. Од IV века п.н.е. Појавила се хришћанска базилика, која је до данас у употреби. Амфитеатар спада у највеће грађевине Рима. Тако се Колосеум идентификује са Римом. Од II века п.н.е. Лукови се граде од камена и цигле за позоришта и арене. Најстарији амфитеатар је у Помпеји, саграђен око 80 година п.н.е., а најспектакуларнији је Колосеум, кога је изградио Веспазијум. Разлика римске од грчке архитектуре је у луку, као националном обележју. Код Римљана лук представља сам за себе споменик (славолук тријумфална капија). Појава мостова и аквадукта у Италији и остатку римског царства сведочи о значају лука. Градитељска вештина претвара функционални елемент у естетски мотив. Грађевинско знање омогућује градњу све већих лукова. Аквадукт Пон-ди-Гар изграђен је 25 година п.н.е.. Споменик је ове врсте. Из хеленског света потиче измена перистила са стубовима, што је омогућило градњу кућа са више спратова.

Скулптура

Римски вајари не показују новаторску снагу као њихови архитекти, мада нису толико везани за грчке скулптуре. Покоравајући Грчку, Римљани су однели многа грчка дела. Иза тога настало је копирање грчких скулптура, што је постала посебна делатност. Копирали су украсе кућа и вила, вртова и архитектонских објеката. У Италији се развио покрет копирања, као нови вид скулптуре. Римски скулптори приказују лице бисте, што је различито од грчке. Грчки скулптори приказују апстрактне кипаре, а римски стварне. Римљани су их држали у кућама, као своје претке. А маске предака нису сматране уметношћу. То су постале касније. Код Римљана су настале статуе-портрети, где је главна пажња поклањана глави. Оригинална је статуа глава Августа. У Риму се од првог века н.е. Усталио обичај да се победнику подиже почасни споменик, стуб са кипом на врху.

Сликарство

Дела грчких сликара остала су готово непозната због масовних уништавања, док су дела римских сликара широм распрострањена од II века п.н.е., до периода царства. Најтраженији облици ове уметности било је зидно сликарство. Ови видови сликарства типични су Помпеја, Херкуланум и Стабија, где је ерупција Везува 79 године прекинула сваки живот, одакле су многобројне сунчане слике и мозаици. У сликарству Римљана уочљив је хеленистики елемент. Овај утицај најјачи је у I веку п.н.е. Животиње и биљке оживљене су на сликама до детаља. Стилови сликарства у Риму означени су као : структурални, архитектонски, стил краљевских зидова и фантастични стил. Ни један од ових стилова нису реалистични. Римско интересовање било је за конкретну индивидуализацију. Римљане су привлачили контрасти боја и светла. У III и IV веку н.е. Теме сликарства су из лова, морепловства, пољопривреде, са приказима животиња, дрвећа, одеће и оруђа за рад. У спаваћим собама било је и еротских слика.

Примењена уметност

На драгом камењу углавном су приказивани митолошки и религиозни митови, као и митови из лова и други. Од Августовог доба мода драгог камења са историјским мотивима узима све више маха у стилу академизма. Обрада стакла у Риму је достигла врхунац, техником дувања, током I века н.е. У Риму се употребљавао стаклени сервис за исхрану. Посуђе је рађено од разних метала, од сребра и злата, са ликовима из митологије. Римљани су били искусни у изради накита, наушница, огрлица, наруквица и др. Римски златари комбиновали су злато са смарагдом и другим драгим камењем. Рађени су ланчићи са металним новцем и прстење.

Римски аквадукт

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: