 | Гордана Пешаковић | |
| |
детаљ слике: Krk.art@designe
Неовдашње вече
У ваздуху наговештаји лета и лакоће, уз ишчекивање последњег симфонијског концерта у сезони.
Поред библиотеке неколико људи скромнијих извора прихода, у разговорима и с музиком. Једна жена са живим, радозналим очима и гласом који одзвања искуством обраћа ми се са: „Моја госпо, имате тако лепу огрлицу.“ Уз осмех јој се захваљујем речима и наклоном.
Стижем до зграде Опере. Пуно људи лепо обучених, опуштених у разговорима. Крећем у круг око блока јер има још времена до почетка концерта. Спуштам се улицом. Испред ресторана један пар само што је завршио вечеру. Стоје. Поглед ми се сусреће са женом. Мојих је година или коју млађа. Пријатног изгледа и расположена. У руци држи ружу. „Ова ружа је за вас! Желим вам да имате пријатно вече!“ Мушкарац нас гледа са осмехом и осећајем пријатности. Захваљујем се уз осмех с одсјајем радости у очима.
Какав почетак вечери! А онда је дошао концерт, уз овације и радост свих присутних. Не памтим да је публика икада са толико љубави, захвалности и радости поздрављала диригента — месец за месецом, концерт за концертом, од септембра до маја, без стајања.
Гледам у небо, уз захвалност на постојању лепоте и доброте у свима нама и наде да ће блискост победити страх!
Сарасота, 16. мај 2026.
