|
|
|
 | Ружица Кљајић | |
| |
детаљ слике: Krk.art@designe
У РЕДУ ЗА УЉЕ - Ух! Само да знате како је унутра топло, а ред дуг - рече Марија, црвена у лицу, и с пуном торбом намирница, док је прилазила породици која је стрпљиво чекала у хладовини старог бора.- Јеси ли нашла све што ти је требало? Ипак је то само мала радња у малом месту - рече муж.- Ма, има ту свега! Да не поверујеш! Али, уља сам добила само једну боцу...- За нас, колико нам треба, и док смо ту, то је сасвим довољно.- Знам то. Била сам узела још једну боцу, ал' сам морала вратити, јер ми је касирка рекла да је стигла уредба о продаји јестивог уља. Жао ми је због тета Славке, јер ме замолила да и њој купим уље, да има за припрему вечере.- А ти њој дај то које си купила за нас, и решен проблем. Пођимо сад. Топло је и ... - па у пола реченице приђе Марији да јој помогне око торбе.- Мајко моја! Ја се распричала, а овај сладолед ће се отопити. Помози ми, молим те. Прво деци - рече Марија, пружајући сладолед Бранкици, која се окрену, јер је цело време била загледана у једну девојчицу, која се трудила задржати на бициклу с кога је већ неколико пута пала, али се увек дизала, и упорно покушавала поново.А овај с јагодом је за Сунчицу - настави Марија, па кад виде да нема детета, погледа у мужа, па у Бранкицу, и кад не доби никакав одговор, без речи потрча према плажи. Кад се након узалудног трагања, врати на исто место, муж рече:- Нас двоје смо обишли овај део - па показа руком према посластичарници, и на простор око ње, где се налазио и мали паркић.- Боже мој! С тим дететом човек никад није сигуран... - па сва очајна крену према трговини из које је мало пре изашла. - Шта човек зна? – настави тишим гласом.Кад је ушла, заста јој дах од радости, али и од изненађења, кад угледа... Негде на половини дугог реда стрпљивих купаца, испред веома високог и прилично проћелавог човека, кога чак и препозна, онако мала, сезала му тек до колена, стајала је Сунчица и, чврсто стиснувши с обе ручице, држала боцу уља. Кад угледа мајку, није се ни померила, већ јој се само насмешила и остала чекати у реду.Марија је у трену све схватила, јер је знала да Сунчица радознало прати и слуша све што се око ње говори или догађа, а реагује увек брзо, и без размишљања. Приђе ближе до касе, и кад дете дође на ред, плати рачун па изађе напоље, држећи уље у једној, а дечију ручицу у другој руци.- Опет си направила неку глупост! - повика отац, љутито гледајући у Сунчицу.- Немој сад, и овде. Молим те. Важно је да смо је нашли, а о овом ћемо касније, и то обавезно. Увече, док је топлота јењавала, уз пријатан мирис и свежину која се осећала због близине мора, на пространој тераси ограђеној бујном виновом лозом, с мноштвом зелених гроздова, који су били у средини своје вегетације, тета Славка је послужила вечеру која је својим мирисом пунила простор, и мамила чула гладних укућана и гостију. Нашло се ту и неко винце, које је увек пријало јер је гасило жеђ, али и помагало да се одрасли опусте и запевају лепе, сетне, али и веселе песме.У таквим приликама, знало се седети и певати дуго у ноћ, а неретко, огласила би се песма и на још неким терасама у близини. При спремању за спавање, Бранкица је изразила жељу да спава с баком у њеној соби, па Сунчица оста сама с мајком у свом кревету. И пре него је, као што је обично увече чинила, почела с разним питањима, мајка њу упита:- Како се ти, малена, нађе данас у реду баш испред оног чике?- Па, мамице, тај чика глуми у дечјим емисијама. Док смо тебе чекале, Бранкица и ја смо гледале у њега, а он то приметио, па нам се и насмешио.- Зато си ти, с боцом уља у рукама, онако без корпе, стала испред њега, и упркос оноликом реду, што није било нимало лепо од тебе. Је ли ти чико нешто рекао?- Знала сам да се неће љутити, јер он воли децу, и рекао је да сам храбра девојчица.- А ја бих још додала: и мало безобразна... А сад ми реци, зашто си ишла по то уље, и знаш ли колико си нас уплашила?- Мамице! Извини, молим те! Знам да сам погрешила, ал' чула сам кад си рекла да ниси могла купити уље за тета Славку, па ми било жао, јер ја њу мноого волим.- Добро! Добро! Знам да је волиш, ал', зашто је мноого волиш?- Зато што ми је допустила да се играм на њиховом песку иза куће, а ја то мноого волим. Кад сам јуче била на песку, она је дошла и рекла ми да не дирам пржину, а ја сам њој рекла да не пржи. Онда је дошао чика Лука, и рекао јој да ме пусти да се играм, и она је отишла. И данас сам се тамо играла.- Добро је што је чика Лука дошао, јер се вас две нисте разумеле. Овде за песак кажу пржина. А ти, ако ти је допустила, онда буди добра и немој разбацати ону гомилу песка, јер им сигурно за нешто треба, а и немој више да чиниш нешто слично оном данас. Обећај мами...- Не брини, мамице. Обећавам. Часна реч - изговори девојчица гласом већ поспаног детета и ускоро заспа безбрижним сном.
|
