О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе









Празнични караван 2024-25
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


У РЕДУ ЗА УЉЕ

Ружица Кљајић
детаљ слике: Krk.art@designe


У РЕДУ ЗА УЉЕ

 
 
- Ух! Само да знате како је унутра топло, а ред дуг - рече Марија, црвена у лицу, и с пуном торбом намирница, док је прилазила породици која је стрпљиво чекала у хладовини старог бора.
- Јеси ли нашла све што ти је требало? Ипак је то само мала радња у малом месту - рече муж.
- Ма, има ту свега! Да не поверујеш! Али, уља сам добила само једну боцу...
- За нас, колико нам треба, и док смо ту, то је сасвим довољно.
- Знам то. Била сам узела још једну боцу, ал' сам морала вратити, јер ми је касирка рекла да је стигла уредба о продаји јестивог уља. Жао ми је због тета Славке, јер ме замолила да и њој купим уље, да има за припрему вечере.
- А ти њој дај то које си купила за нас, и решен проблем. Пођимо сад. Топло је и ...  -  па у пола реченице приђе Марији да јој помогне око торбе.
- Мајко моја! Ја се распричала, а овај сладолед ће се отопити. Помози ми, молим те. Прво деци - рече Марија, пружајући сладолед Бранкици, која се окрену, јер је цело време била загледана у једну девојчицу, која се трудила задржати на бициклу с кога је већ неколико пута пала, али се увек дизала, и упорно покушавала поново.
А овај с јагодом је за Сунчицу - настави Марија, па кад виде да нема детета, погледа у мужа, па у Бранкицу, и кад не доби никакав одговор, без речи потрча према плажи. Кад се након узалудног трагања, врати на исто место, муж рече:
- Нас двоје смо обишли овај део - па показа руком према посластичарници, и на простор око ње, где се налазио и мали паркић.
- Боже мој! С тим дететом човек никад није сигуран... - па сва очајна крену према трговини из које је мало пре изашла. - Шта човек зна? – настави тишим гласом.
Кад је ушла, заста јој дах од радости, али и од изненађења, кад угледа... Негде на половини дугог реда стрпљивих купаца, испред веома високог и прилично проћелавог човека, кога чак и препозна, онако мала, сезала му тек до колена, стајала је Сунчица и, чврсто стиснувши с обе ручице, држала боцу уља. Кад угледа мајку, није се ни померила, већ јој се само насмешила и остала чекати у реду.
Марија је у трену све схватила, јер је знала да Сунчица радознало прати и слуша све што се око ње говори или догађа, а реагује увек брзо, и без размишљања. Приђе ближе до касе, и кад дете дође на ред, плати рачун па изађе напоље, држећи уље у једној, а дечију ручицу у другој руци.
- Опет си направила неку глупост! - повика отац, љутито гледајући у Сунчицу.
- Немој сад, и овде. Молим те. Важно је да смо је нашли, а о овом ћемо касније, и то обавезно.
 
Увече, док је топлота јењавала, уз пријатан мирис и свежину која се осећала због близине мора, на пространој тераси ограђеној бујном виновом лозом, с мноштвом зелених гроздова, који су били у средини своје вегетације, тета Славка је послужила вечеру која је својим мирисом пунила простор, и мамила чула гладних укућана и гостију. Нашло се ту и неко винце, које је увек пријало јер је гасило жеђ, али и помагало да се одрасли опусте и запевају лепе, сетне, али и веселе песме.
У таквим приликама, знало се седети и певати дуго у ноћ, а неретко, огласила би се песма и на још неким терасама у близини.
 
При спремању за спавање, Бранкица је изразила жељу да спава с баком у њеној соби, па Сунчица оста сама с мајком у свом кревету. И пре него је, као што је обично увече чинила, почела с разним питањима, мајка њу упита:
- Како се ти, малена, нађе данас у реду баш испред оног чике?
- Па, мамице, тај чика глуми у дечјим емисијама. Док смо тебе чекале, Бранкица и ја смо гледале у њега, а он то приметио, па нам се и насмешио.
- Зато си ти, с боцом уља у рукама, онако без корпе, стала испред њега, и упркос оноликом реду, што није било нимало лепо од тебе. Је ли ти чико нешто рекао?
- Знала сам да се неће љутити, јер он воли децу, и рекао је да сам храбра девојчица.
- А ја бих још додала: и мало безобразна... А сад ми реци, зашто си ишла по то уље, и знаш ли колико си нас уплашила?
- Мамице! Извини, молим те! Знам да сам погрешила, ал' чула сам кад си рекла да ниси могла купити уље за тета Славку, па ми било жао, јер ја њу мноого волим.
- Добро! Добро! Знам да је волиш, ал', зашто је мноого волиш?
- Зато што ми је допустила да се играм на њиховом песку иза куће, а ја то мноого волим. Кад сам јуче била на песку, она је дошла и рекла ми да не дирам пржину, а ја сам њој рекла да не пржи. Онда је дошао чика Лука, и рекао јој да ме пусти да се играм, и она је отишла. И данас сам се тамо играла.
- Добро је што је чика Лука дошао, јер се вас две нисте разумеле. Овде за песак кажу пржина. А ти, ако ти је допустила, онда буди добра и немој разбацати ону гомилу песка, јер им сигурно за нешто треба, а и немој више да чиниш нешто слично оном данас. Обећај мами...
- Не брини, мамице. Обећавам. Часна реч - изговори девојчица гласом већ поспаног детета и ускоро заспа безбрижним сном.




 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"