детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАНАСТИРИ СРБИЈЕ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ПРЕДГОВОР

Почев од Стефана Немање, сви српски краљеви градили су манастире и цркве, где год је који живео, као своје задужбине и породичне маузолеје. Тако, сада на територији Србије има 212 манастира, вероватно највише у Европи, а по свој прилици чак и у свету. Од свих тих 212 манастира 54 имају статус споменика културе, а Сопоћани, Ђурђеви Ступови, Студеница, Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка уврштени су у листу  UNESCO као светска баштина. Заинтересовани читаоци имају прилике да о сваком манастиру и цркви нађу податке на интернету, а у овом приказу сумирани су подаци за двадесетак најпознатијих, за које треба да зна цео свет, и да исте посећује што више туриста. Има манастира који се више не налазе на територији Србије, а саграђени су на местима где су тада живели њихови задужбеници.

ХИЛАНДАР

Манастир Хиландар посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. Велики жупан Стефан Немања и његов син Растко (Свети Сава), преузели су доста пропао и запуштен грчки манастир, здање из 1198 године, и преуредили га у веома раскошну архитектонску целину. Од тада тај манастир добија веома важну улогу у развоју српске писмености и књижевности средњег века. Цркву је доградио краљ Милутин 1303 одине, а кнез Лазар је додао спољну припрату 1389 године. Око цркве су саграђени вишеспратни конаци,  уз пиргове Светог Саве и Светог Ђорђа.

Црква је добро сачувана и представља најзначајнији споменик средњевековне уметности на Атосу. Данас је то велика ризница украшених српских књига из 13 века, повеља, икона, докумената и предмета изузетне вредности. Хиландар се налази у Светој Гори, у Грчкој, недалеко од Халкидика.

СТУДЕНИЦА

Манастир Студеница са црквом Богородице Добротворске, саградио ју је Стефан Немања, поред реке Студенице, као свој и породични маузолеј, крајем 12 века, недалеко од Краљева, у долини борове шуме. Студеница је велчанствен српски манастир, чувен по ризници прелепих фресака из 13 и 14 века и монументалној композицији ‘’Христовог рођења’’. Први радови на градњи манастира Студеница почети су 1196 године, а када је Немања отишао у Хилендар, престо и градњу Студеница препустио је своме сину Стефану, који је тиме постао и нови задужбеник дате цркве. Богородична црква најстарија је у манастирском комплексу, саграђена у византијском стилу као једнобродна са троделном олтарском апсидом. Унутрашњи простор и зидне слике су непревазиђеног уметничког и техничког остварења. Свети Сава је мошти свога оца Немање из Хиландара пренео у Студеницу, његову задужбину и маузолеј. Манастир Студеница стекао је статус Велике Ларве, чиме је постао духовни  и културни центар средњевековне Србије.

Студеница је уврштена у листу светске културне баштине UNESCO.

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Манастир Ђурђеви Ступови саграђен је на шумовитом узвишењу изнад Новог Пазара. Задужбина је Стефана Немање, настао за време Немањиног заточеништва у једној пећини, када се Немања заветовао да ће саградити манастир посвећен Светом Ђорђу. Краљ Драгутин затим је доградио цркву и исту осликао. Турци су манастир разорили, после чега је био пуст 200 година. Оштећене фреске из тог манастира пренете су у Народни мужеј у Београду. Најпознатија фреска, међу њима, је фреска Светог Ђорђа на коњу. На листе je UNESCO.

ЖИЧА

Манастир Жича налази се између Краљева и Матарушке Бање. Манастирска црква посвећена је Светом Спасу Вазнесењу Господњем. Подигао ју је краљ Стефан Првовенчани, који је у њој и крунисан 1217 године. Црква манастира Жича саграђена је у рашко-архитектонском стилу, под утицајем Светог Саве. Манастир је грађен по утицају са Свете Горе. Фреске су претежно страдале, а најзначајнија међу њима је композиција ‘’Успење Богородице’’. Црква Вазнесења саграђена је 1208 године, као задужбина Стефана Првовенчаног. Манастир Жича постао је седиште новоосноване српске архиепископије. У средњем веку играла је веома значајну улогу у религиозном, политичком и културном животу. Током дуге историје Жича је доста страдала, фреске  у њој су оштећене, а неке и уништене. Рестаурирана је 1928 године, када је обојена у црвену боју по угледу на цркву у Светој Гори.

МИЛЕШЕВА

Манастир  Милешева, код Пријепоља, подигао је краљ Владислав, син краља Стефана, 1218 године, по узору на манастире Студеницу и Жичу, у рашком стилу и у њега сахранио мошти Светог Саве, донете из Трнова (Бугарска), где је умро враћајући се из Свете земље. Турци су 1594 године пренели кости Светог Саве из манастира Жиче у Београд и спалили их на Врачару.. У 16 веку манастир је имао штампарију у којој су издаване црквене књиге. У манастиру су сачуване фреске из разних временских периода, међу којима је чувена фреска Анђео на Христовом гробу, ремек дело српског средњевековног сликарства. У манастиру Милешева и сада се налази слика Христовог Вазнесења, позната као ‘’Бели Анђео’’ смештена изнад Ктиторског портала.

У манастиру Милешева крунисани су цар Душан и Твртко Први Котроманић, а Стефан Вукчић је у том манастиру 1446 године себе прогласио ‘’Херцогом Светог Саве’’. У Милешеву је сахрањен и краљ Владислав. Највећа вредност манастира Милешева су фреске, међу којима доминира ‘’Бели Анђео’’, најлепша фреска у Европи.

СОПОЋАНИ 

Манастир Сопоћани саградио је краљ Урош I, у Расу, некадашњем седишту државе Стефана Немање. Година градње није позната због оштећења на зиду. Манастир са црквом Свете Тројице, задужбина је краља Уроша. Фреске у манастиру приказују краља Уроша као храброг ратника. Турци су овај манастир запалили у 17 веку, који је обновљен тек 300 година касније, 1926 године. Манастир има високовредне фреске, по којима је уврштен у светске културне баштине UNESCO.

ГРАДАЦ

Манастир Градац налази се на обронцима планине Голије, недалеко од Рашке. Задужбина је Јелене Анжујске, жене краља Уроша I. Саграђен је 1276 године, а састоји се од Богородичине цркве и храма Светог Николе Чудотворца. Чувен је по изузетно лепој архитектури. У том манастиру  сахрањена је краљица Јелена Анжујска 1314 године. За време аустријско-турског рата у 17 веку монаси датог манастира су сакрили мошти Јелене, које до данас нису откривене. Турци су тај манастир опустошили, а тек у 20 веку исти је обновљен.

АРИЉЕ

Црква Светог Ахилија, задужбина краља Драгутина, саграђена је крајем 13 века, у самом центру Ариља. фреске у њој осликане су 1296, а ктитор је био сам краљ Драгутин. Црква је саграђена као једнобродна са полукружном апсидом, а кубе је шестострано, што је изузетак у српској архитектури. Фреске су сликане по сопоћанском узору. Портрети владара су добро очувани. Ту је портрет краља Милутина са Драгутином и женом Каталином (кћи угарског краља Ладислава IV). Фреска краља Милутина насликана је са моделом цркве Грачанице у његовим рукама. Краљ Милутин насликан је као дечак у манастиру Сопоћани, у Богородици Љевишкој као човек у најбољим годинама, и у Грачаници као седи старац.

БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА

Манастир, Црква Богородице Љевишке, саграђена је у Призрену, у месту некадашњег римско-византијског насеља, које се помиње као седиште епархије од почетка 11 века. У састав српске државе улази крајем 12 века и тако остаје за време владавине Стефана Првовенчаног, све до средине 15 века. Црква Богородице Љевишке посвећена је Успењу Пресвете Богородице, жадужбина је краља Милутина. Прва је петокуполна црква у српској архитектури. Фреске у њој рађене су 1308-1314 године. Град је добио нарочити значај у време краља Милутина и царева Душана и Уроша. Неко време је чак био престоница државе. Под Турском је био од 1455 до 1912 године., а после 1912 године је поново ушао у састав Србије. Цркву Богородице Љевишке темељно је обновио краљ Милутин између 1306 и 1309 године. Црква има укупно 5 купола са припратом. Међу фрескама значајне су слика Богородице Елеуса са Христом и Немањићима, као ктиторима. Призрен је био омиљено пребивалиште Немањића. Призренску цркву Богородице Љевишке Турци су 1756 године претворили у џамију, која им је служила све до 1912 године, од када је поново српска православна црква. Рестаурирана је 1950-1953 године у њен првобитни изглед. На листи је UNESCO.

ГРАЧАНИЦА

Манастир Грачаница је врхунац српског градитељства у византијском стилу. По народном предању постоји прича да је краљ Милутин заспао на реци Грачаници, пре битке, и уснио да му је Бог рекао да ће победити ако сагради цркву какву усније. И краљ Милутин је на небу видео бели облак у облику цркве. Позвао је најбоље градитеље и они су саградили Грачаницу 1321 године. Саграђена је у близини Липљана, недалеко од Приштине, на рушевинама цркве Свете Богородице Грачаничке. Грачаница је посвећена Благовестима, а задужбеник јој је краљ Милутин. На грачаничким фрескама су краљ Милутин са краљицом Симонидом, и слика краља Милутина у пози у којој га Исус Христос са два анђела благосиља, дарујући му краљевске круне њему и краљици, као знак владарског достојанства. Ктитор манастира је краљ Милутин. Грачаница је најзначајнији споменик који својом лепотом премашује све петокуполне цркве византијске уметности. Унутрашњост Грачанице је богато украшена фрескама које су осликане 1318 године. Те фреске припадају дворском стилу 14 века. Манастир је доста страдао за време косовске битке, па је обнављан у 16 веку и поново 1999 године, којом приликом су га обновиле монахиње и претвориле га у женски манастир. Од 16 века служио је као значајан културни центар. У Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског, од када је Грачаница духовно национално и политичко седиште српског народа овога краја. На листи је UNESCO.

ДЕЧАНИ

На иницијативу Светог Саве и краља Стефана Дечанског са царем Душаном створен је један од најлепших српских православних манастира Дечани. Грађен је у првој половини 14 века, а завршен 1335 године. Те године завршене су и фреске у манастиру. Манастир Дечани налази се у дивној котлини дечанске Бистрице, у месту Дечани, недалеко од Пећи. Манастир Дечани и црква Христа Пантократора задужбина су краља Стефана и цара Душана. Црква је посвећена Христу Пантократору, и најбоље је очувана. Фасаде су грађене од белог и ружичастог мермера, у стилу романске уметности, као и Студеница. Нарочито јој је импресиван западни портал.  Фреске су завршене у Душаново време, и права су ризница византијске иконографије. У цркви је приказан календар са 365 сцена и лозом Немањића, као камени престо цара Душана. Ризница манастира садржи преко 150 старих рукописних књига.

UNESCO је манастир Дечани прогласио спомеником културе од изванредног значаја, истичући га међу највредније примере ренесансе и драгоцени запис о животу у 14 веку. Турци су га нападали 1692 године, настојећи да га претворе у џамију, али нису успели. Затим, Албанци су га покушавали разорити, али ни њима то није успело. Сачувала га је, на срећу, нека манастирска чудотворност.

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Пећка Патријаршија, црква Светог Апостола, као манастирски комплекс састоји се од грађевина сазиданих у 13 и 14 веку у подножју планинског масива Проклетије. У средини је црква, на северној страни црква Светог Димитрија, а на јужној црква Богородице, у којој је храм Светог Николе. Од средине 13 века Пећ је средиште архиепископије, а од 1346 године средиште Патријаршије. Црква Светог Апостола позната је и као црква Светог Спаса. Саграђена је по узору на Жичу, као једнобродна. Фреске су сликане средином 13 века. У подкуполном простору су сцене Христовог живота, а у кубету Вазнесење са ликовима Богородице и анђела. Крајем 13 века насликане су сцене страдања Христа. Рестаурација цркве је урађена 1932 године, а конзервација и чишћење фресака после Другог свветског рата. Пећка Патријаршија је на листи UNESCO, као споменик културе Србије.

СТАРО НАГОРИЧИНО

Манастир Старо Нагоричино, Црква Светог Георгија, налази се близу Куманова, данашња Северна Македонија. Подигао ју је византијски цар Роман IV Диоген, а потпуно обновио краљ Милутин 1313 године. До половине фасада је стара, а од половине византијска градња, зидана од тесаног камена. Основа има уписани крст, прилагођен тробродној базилици, са четири мања кубета и већим централним. Олтарска апсида је полукружна. Има већи број фигура, богату архитектуру у стилу ренесансе.

РАВАНИЦА

Манастир Раваница, црква посвећена Вазнесењу, задужбина је кнеза Лазара. Налази се недалеко од Ћуприје, намењена као Лазаров маузолеј. Саграђена је између 1376 и 1381 године. Ограђена је са одбрамбеним зидовима са седам кула. Има облик уписаног крста са пет кубета. Раваница садржи све елементе моравског градитељства. Фреске у Раваници су завршене 1385 године.

ЉУБОСТИЊА

Манастир Љубостиња саграђен је недалеко од Трстеника, уз планинску речицу. Задужбина је кнегиње Милице, с краја 14 века, посвећена Успењу пресвете Богородице. Турци су овај манастир запалили и уништили већину фресака. У зиду иза Иконе је откривена тајна ризница. Међу опљачканим стварима је круна кнеза Лазара, која је сада у Истамбулу. У манастиру Љубостињи сахрањене су Кнегиња Милица и Монахиња Јефимија, које су се замонашиле после косовске битке.

МАНАСИЈА РЕСАВА

Манастир Манасија, Ресава, у Деспотовцу, гробна црква деспота Стефана Лазаревића, црква свете Тројице, задужбина је Стефана Лазаревића. У тој цркви насликан је велелепи портрет Стефана Лазаревића са моделом цркве у рукама, са три анђела, Света Тројица, где му Христос намешта златну круну на главу.

Ресава је заштићена утврђењем подигнутим 1407-1418 године. У манастиру Ресава био је најзначајнији књижевни центар у првој половини 15 века. Тврђава има 11 кула , највећа је звана ‘’Деспотова кула’’. У унутрашњости утврђења била је велика манастирска трпезарија и зграде за становање монаха. Црква Свете Тројице осликана је 1407 и 1418 године, након завршетка градње.

Манасија је манастир из 15 века, један од најзначајнијих споменика српске средњевековне културе. Грађен је у стилу моравске школе. Преводи и преписи који су овде рађени афирмисали су чувену Ресавску школу. Манастир Манасија је Турцима била ‘’Трн у оку’’, па су је они више пута разарали и пустошили и односили им фреске.

КАЛЕНИЋ

Манастир Каленић, црква посвећена Ваведењу, задужбина протувестијара Богдана, велможе Стефана Лазаревића, саграђена крајем прве деценије 15 века, недалеко од Раковца, Манастир је у ствари најраскошнија црква моравске школе. У цркви су слике Богородице са Христом. Фреске су сликане 1413 године и представљају ремек дела моравске школе.

ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА

Црква Светог Стефана у Крушевцу, задужбина је кнеза Лазара Хребељановића. Подигао ју је кнез Лазар Хребељановић од 1377 до 1380 године, као дворску цркву, познату по имену ‘’Лазарица’’. Једна је од првих грађевина моравске школе, са основом уписаног крста. Фасаде су живописне и богато украшене. Нажалост, фреске у овом манастиру су сасвим пропале.

ОПЛЕНАЦ

Манастир Опленац, Црква Светог Ђорђа саграђена је од 1910 до 1912 године, а већ 1915 године Аустрија ју је брутално опљачкала. Облик цркве је крстообразан, а фасада обложена белим вечачким мермером. У мозаику су израђене 725 слике, на којима се налази 1500 фигура. У јужној апсиди је Галерија српских средњевековних владара, сваки представљен са својом задужбином. У сутерену се налази скрипта, као маузолеј сахрањених владара и чланова лозе Карађорђевића, који су и задужбеници датог манастира.

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ

Храм Светог Саве, саграђен на Врачару у Београду је највећи српски православни храм, један од највећих православних храмова у свету. Саграђен је на месту где су Турци спалили мошти Светог Саве, у монументалној архитектури и са куполом високом преко 70 метара и импресивним мозаицима. Камен темељац дате цркве положен је 1936 године, а купола тешка 4000 тона подигнута је 1989 године. Радови су настављени после 2000 године, а ентеријер завршен 2004 године. Ентеријерски радови трајали су од 2016 до 2020 године, када се сматра да је храм потпуно завршен. Храм је посвећен Светом Сави, утемељивачу српске православне цркве. Архитектура је у стилу српског средњевековног градитељства са белим мермером. Испод манастира је раскошно осликана скрипта. Унутрашњост је украшена мозаицима, који покривају преко 12.000 квадратних метара. Ово место је кључна тачка српског духовног и културног живота, доступно свакодневно.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: