О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе
Књижевна радионица "Кордун"Илија ШаулаИмпресумКонтактКамени град






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
О нама


КАМЕНИ ГРАД

Соња Шкобић
детаљ слике: Krk.art@designe


Камени град


 
У плаветнилу јужног мора, у дубини  заљева, тамо гдје сунце на непрегледној пучини стољећима игра своју чудесну свјетлуцаву игру, смјештена су и свој живот живе два мала  прелијепа отока: један природни, украшен  зеленилом борова, други од бијелог камена,  изграђен људском руком.
Према традицији, одређеног  дана у години,  мјештани су у баркама доносили камење и спуштали га у море. Тако је, с временом, људским трудом и у игри надмудривања с природом, настао  камени бијели оток.
Поглед према отоцима пружа се из древног   града чија је свака кућа споменик једног прошлог времена. Ондје су, у давна времена, живјели поморски капетани. Пловећи свјетским морима, доносили су богатства и скупоцјености  које су уграђивали у прелијепе камене палаче изграђене руком најбољих мајстора тога времена. Унутар зидова и отворених шкура, огледала  се култура и богатство једног времена. Довољно је отворити једну шкрињу прошлих времена, била би пуна прича и легенди.
Једна о од њих управо је везана за та два отока.  За вријеме једнога од ратова који су се на овим просторима стољећима смјењивали, једном страном војнику стигла је наредба пуцати са отока на камени град у којем је живјела његова  дјевојка.
Управо његов плотун прекинуо је њезин млади живот. Повратка није било. Скинуо је војничку униформу, пуцао у себе и сам завршио попут своје вољене. Посљедња жеља му је била бити покопан покрај ње, на отоку с боровима, непосредно уз  црквицу.
Њихова несретна љубав  била је инспирација за пјесму о два отока и двоје  љубавника. Ту сам пјесму, по жељи свог оца, често пјевала. Она је за мене била посебна. Химна краја у којем сам рођена.  И када сам била у друштву људи који су вољели клапску пјесму, ја сам опет изводила своју - о два отока као два ока која сјаје под сунцем.
Камени град је више десетљећа био „ мртав “, али само зналци су осјећали и препознавали његову љепоту и тајновитост његових уских улица и пјаца.
Кроз њега је водио пут  уз море према још једном старом граду који је био већи, насељенији, али,  једнако тако, пун духа и љепоте давних и славних времена. С годинама, и тај мали камени град почео се обнављати. Досељавали су и нови људи. Они који су препознали његову свевременску љепоту и вриједност. Куће и улице добивале су ново рухо. Једна по једна. Тако је  град, мало по мало, поновно оживио. Оживјеле су његове тараце, након дуго времена отворене су шкуре на прозорима. Нови живот улазио је унутра, стари камен засјао је новим сјајем.
Послије дуго времена, једне сам се  вечери нашла ондје. У граду који је у мени будио посебне осјећаје, дозивао мирисе и боје неких времена које сам помно биљежила у споменару свога живота. Познавала сам његове улице од раније, али овај пут  остала сам задивљена његовим новим сјајем.  Шећем уским путем уз море, на отоке се, уз романтичан трептај свијећа на столовима ресторана, пружа величанствен поглед. На површину чудесног плаветнила пада сумрак. Посебан, обојен у милион нијанси и одбљесака. Све је као у бајци.
С трга се чују звуци клапске пјесме који се стапају са љепотом старог звоника, под којим се пјевају пјесме тога краја, како би од заборава отргнули и сачували нашу традицију, баштину и обичаје.
Зеленило палми чије се раскошне крошње огледају на површини мора чистог попут сафира, олеандри .... Сваки кутак дозива посјетитеља, путника намјерника да застане, сједне и ужива у љепоти каменог града, у чаролији мириса мора и соли, у погледу који ништа не може надокнадити. Поглед на чаробне отоке у даљини, од којих ће вам сваки испричати своју причу. Која траје .....




 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"