О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ОДА БОЛУ

Соња Мрачевић Братић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ОДА БОЛУ

 
Дариваћу ти небо пред страшну олуји
Громове и вјетрове
Што све пред собом носе
Муње које парају усамљена срца
Снове да ти харају, да ти душа грца.
 
Дариваћу ти море што захуктало ври
Таласе што односе све напуштене бродове
Дариваћу ти морске траве
Отровне, пркосне и грдобне
Које на дно вуку да спознаш како се мре.
 
Дариваћу ти вјетрове бесане и очајне
Што чупају из корјења
Сво земаљско дрвеће
Да ти мира не дају, у окна да куцају
Смираја да немаш
У очају, свитање да призиваш.
 
Све ћу ти те поклоне ставити под ноге
Охола од бола, очајна од љубави
Мржња да те затрује
До граница ван стварности
Артерије у чвор Гордијев ћу свезати
Да занавјек у твојим венама
Тече горки пелин мога страдања.
 
 
 

ДРЖИ МЕ ЧВРСТО

 
Плашим се сваког новог јутра
Ноћи умирућег мјесеца
Очи држим широм отворене
Сјенке прошлости дотрајало тумарају
Без циља на ивици твога рамена.
 
Држи ме чврсто као никад до сада
Да заборавим сва раскршћа узалуда
Сузе клизе као кристали ноћи
У лудој борби да побједимо јуче
Док моје срце на длану твоме
Игра луду игру звану предаја.
 
Ја сам иста особа изгребана маштом
Мало слабија него некоћ
Мање туробна, мање надмоћна
Ја сам твој портрет давно исцртан
Држи ме чврто да побједимо свитање
 
 
 
 
 

ДАРЈА

 
Ноћас је небо
Имало боју црвеног нара!
 
Дарја, као твоја трака у коси
Као твоји образи
Када сам те први пут пољубио
Усне су ти дрхтале
Док сам ти рецитовао Бесмртну пјесму
 
О, Дарја из неба су падали сиви голубови
Њихово перје лијепило се за наше очи
да сакрије наше душе од
умирућих цвјетова
 
Скупио сам своје памћење
Међу утрнуле шаке
Потискивао сам кишу бола
Резала ме на саставне дијелове
До кидања!
Бордо слатко од малине
Потече из напуклих дланова
 
О, моја Дарја
Како да те љубим у некоме другоме животу
Ако и сутра зору дочекам,
Јер овдје на овоме мјесту
Душе су само палидрвца
 
Ово Дарја није молитва
Већ вапај орла ухваћеног у замку лудила
 
Саплићем се од сјенке у мраку
Неко плаче,
Мук пред потоп разара
Кипове празних загрљаја
 
Тишину разара омамљујуће ништавило
Тихо јецање душе која се уздиже ка небу
 
Да ли је и он писао некој својој Дарји
Плаши ме спознаја рушења снова човјечанства
Сазнање о мојој недовршености
Оглодао трагбешумне исповјести
Коју ће вјетрови даисјеку у воштане недодире
 
О, Дарја колико тога оста неизговорено
Све што вриједи могло би да стане у пар ријечи
 
Волим те, малена!
 
 
 
 

ФРАГМЕНТ ЉУБАВИ

 
Случајни пролазници
На филму похабаном од премотавања
Полароид бивших живота
Никада до краја завршених
 
Питања која не чекају одговор
Постављена само форме ради!
 
Да би са усана чули клише изговорен
Да би сесавјест умирила
 
Шта неко зна о мени,
Шта ја знам о некоме!
 
Како дишем,
Гутајући маглу јутарњу
Обучену у сиви похабани капут
Безброј закрпа
Кроз које миле хладне ноћи
Џепови празни
У ишчекивању да угрију нечије хладне прсте
 
Нечије, не свачије,
Не измаштане, већ стварне
 
Стварне као што је небо
Аксиом изнад наших глава
Јагодице које сам пустила да исклизну
Никада додирнуте длановима лептира
 
Разголићујем сјећање!
 
Давно у прошломе животу
Те јагодице направише ране
На маховини моје кичме
Једном си ме грлио
Жмурећи грицках мјесец као жуту јабуку
 
Отишао си без окретања!
 
Чудом невидљиве промисли
Пронађох љубичасто порађање из пепела
 
Добро сам, смијешим се
Док осмјех нечујно вришти
 
Данас плаћаш заноћи
Кад од суза склапах име твоје
Бјежале су као жива
Фикција се играла сасјенком на зиду
 
Правиш од пијеска лик од слоноваче
Зрнца ожеднела кроз прсте ти клизе
Кроз исте оне руке чији печати сјећања
Свједоче да си само једним хитцем
Претворио жуто сунце у ужарено угљевље.
 
 
 
 
 

ЛИЛА

 
Лила је имала очи боје различка
Ни плаве ни љубичасте,
Очи сањалице,
Некако нодређене, Лилине очи...
 
Лила је била само своја,
Немирна,
Несвакидашња,
Посебна, Лила је била...
 
Лила је пребирала по диркама клавира,
Као да милује, не додирује,
Као благи лахор, мирна и тиха.
 
Лила је била и дијете и жена,
Заводљива, мазна,
Луда и страсна.
 
Вољела је кишобране,
Говорила је,
Како јечине више дамом,
У свим бојама и величинама,
Шарене, једнобојне,
Велике, мале...
 
Нису јој служили за кишу
Лила је и пљускове грлила.
 
У Лили је било безброј лица,
Час је била вила, час вјештица
 
Смијала се гласно
Вољела без гласа
Плакала у мраку , тишини,
То је била Лила...
 
Вољела је поморанџе,
Небо и облаке
Шуму и ријеку
Бродове од папира.
 
Само никада не сазнах
Да ли је и мене вољела.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"