 | Емина Мукић | |
| |
детаљ слике: Krk.art@designe
Фењер
У текијском дворишту
фењер
гори цијелу ноћ.
Просјаку
освијетли длан,
пијаном
корак,
дервишу
пут кући.
У зору,
сунце избије,
фењер утрне.
На његовом стаклу
остане јутро.
Бунар
Бунар не иде за кишом
шути дубоко
под каменом.
Љети му се небо
пресели на површину,
зими га прекрије
хладна земља.
Путник дође жедан,
спусти кофу
и чека.
Вода не пита
ко је дошао.
Ведро понире
тајна га чека.
Берба
Маслина расте
Споро.
Годинама
не даје ништа
што би се могло
понијети у корпи.
Ко је сади
неће сједити у њеном хладу.
Ко је залијева
можда неће дочекати
прву бербу.
Ипак је сади.
Једног дана
неко други ће
под њеном крошњом
ломити хљеб.
Предвечер
Човјек је цијели дан
ходао за сјеном.
Када би стао,
стала би.
Када би потрчао,
потрчала би.
Предвечер
сјена се издужи
преко цијелог пута.
Помислио је
да је напокон његова.
Сунце је зашло.
Мрвица
У мени је била
кошница
с једном трешњом.
Откако је нема,
жена у мени
ослушкује празно саће.
На длану
чува њену коштицу.
Не сади је.