 | Жељко Сулавер | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Поклањам ти драга у тихе тренутке
под плаштом модрине оку непрегледном
додир разиграни, ти ми тело жедно
рукама обави и узврати ћутке.
Поклањам ти драга сред ноћнога мира
оискрени венац жељама исплетен
тебе гледајући, ти да не одлете
овенчај се њиме и искре пребирај.
Све поклањам теби што доносим ноћас,
облићу те миљем, разлиће се очас
врх благости нежне прстодирне ноте,
кад озори јутро разнет том лепотом
скончаћу без гласа, нек нас памте по том,
епитаф упиши:,,Сконча од лепоте’’.
