Никада нисам видео толико духова на једном месту.
Чак ни у крчмама познатим по својим сабласним гостима.
А ко вас је уклео? Питам.
Један маше.
Други је скинуо панталоне и показује нам дупе.
Трећи чачка нос.
Остали не обраћају пажњу.
Ћуте.
Шта дух на уклетом броду може да каже?
Постоји прича о живом морнару који се попео на такву лађу.
Одало га је срце које је тако јако куцало да је већина духова оглувела.
Зато они проверавају сваког ко дође на њихов једрењак.
Ни сатове не дозвољавају.
Неки духови, кријући се један од другог, долазе на наш брод.
Само да се подсете како је бити жив.
Ми их пуштамо да нам ставе уши на груди.
Жао нам.
Вероватно ћемо и ми тако, па што да им не дозволимо.
Што да не.
Жао нам.
