 | Јовица Илић | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Упознао сам те на соларној станици
Тада сам додиривао зраке
И изговарао речи које нисам знао
Са њима је потекао живот
Расли смо на путу по коме сам будним очима
Сањао да је могуће да милујем
твоје бестелесно лице
твоју светост која је у мени стварала
онај присутни праменчић љубави
Сети се вечности
Свих људи под небом
Бићеш бесмртна
И када те ноћ покрива
А камење прска муње
Упознао сам те на тим сунчевим станицама
Без возног реда и чекања
Једноставно је све то кад верујеш а да ни не видиш
