Знам где је граница, нашао сам је.
Ограда и бодљикава жица зауставља,
Претећи је постављена да спута.
Погледом сам тражио пролаз преко,
Видео сам рите, искидане делове одеће.
Испод жице стара обућа, лутка и фотографија,
Бетон је био офарбан људском крвљу.
Прилазим ближе, рукама хватам жицу,
Још једна кап крви, још један потпис.
Остављам траг, траг где сам прешао,
Остављам све с друге стране жице.
Не окрећем се, сунце ми греје лице.
