Многи од нас одавно живе у карантину, каже др Александар Лаковић, лекар интерниста, књижевник и есејиста из Крагујевца.
”Корона се већ догодила и догађа свима. И свуда. Невидљива постаје свуда видљива. У селу и граду, на улици и лицу, у кући и у глави. Догађа се деци, младима, старима. Здравима и болеснима. Богатима и сиромашнима. Догађа се незналицама и свезналицама, моћнима и беспомоћнима. У домовини, и у туђини. Запосленима, одавно незапосленима и никада нигде запосленима Свакоме на свој начин догађа се корона вирус.”
Како о диктату пандемије короне размишљају наши саговорници. Доносимо интервју са Др Александром Лаковићем
Приредила: Каја Панчић Миленковић Слобода - Пирот, април/2020
Ко се највише, а ко најмање боји короне?
- Сви се плашимо од ове планетарне пошасти, само што појединци то признају, а неки не. Ипак, из искуства причам, више се плаше, они који показују да су неустрашиви.
Коме је изолација и самоизолација и без короне најпотребнија, а коме најтеже пада?
- Карантин је потребан нашим политичарима, да виде како нам је лепо без њих, и у овом смутном времену. Зато њима и најтеже пада и сама помисао на карантин – куда ће без славе и помпе. Без климоглаваца и тапшача по рамену из другог реда…
А, иначе, многи од нас, одавно живе у карантину, у немаштини и беди, само их ми не видимо, не знамо да постоје. Њима је и данас свеједно, има ли полицијског часа или нема.
Корона вирус и наше нарави?
- Па нема много заједничкости. Корона је ефикасна, неуморна, храабра, сигурна у себе, иако неугледна, објавила рат читавом свету, а ми смо лењи, неодговорни, недисциплиновани, све би оставили за сутра...
Корона између власти и грађана?
- Сви је привидно користе за себе, а уствари су искоришћени и власт, и опозиција и грађани-бирачи. Надамо се, загадиће се корона од представника власти, а корона неће моћи да издржи толику количину отрова и бахатости.
Корона из хумористичког или анегдотског угла?
- Није баш време за шалу, али “корону” су сви прижељкивали. Од романтичара, преко симболиста. Сви су јој певали. И сад када је стигла (не она којој смо певали), схватили смо да је нисмо достојни. Можда би били достојни, да смо онакви какви смо требали и морали бити.
Иначе, никад нам није било лако у прошлости (умирало се од глади и чуме, гинуло у бројним ратовима), а наши преци нису кукали, оволико колико ми.
Корона-Божја казна или биолошки рат?
- Казна и опомена природе. Данашњи човек мисли да читав свет постоји само ради њега. Мисли да све треба и мора до подреди себи. Од Индијанаца, Црнаца, природе, воде за пиће, чистог ваздуха и чегаа све не.
Међутим, корона не убија само људе, убила је и глобализам. И Европску унију, мада ова још то не зна.
Подсећам, када би се само део новца, који се улаже у будући нуклеарни рат, уложио у здравство онда би малигна болест била лако и брзо излечива болест, као и поменуте пандемије.
Хоће ли корона победити прво богате и војно напобедиве, или оне који се не бране ни од ниједног па ни од њеног напада, јер немају чиме?
- Вероватно да ће корона, захваљујући изненађењу, победити прво оне који су богати, дебели и непобедиви, јер је они неће схватити озбиљно. Неће поверовати да им та једна ситна корона може срушити сан, рецимо амерички. Сада корона неће дирати сиромашне и неухрањене, али после контакта са дебелим и богатим, можда ће се генски променити, па ће напасти на ове који се немају ни чиме бранити.У међувремену, корона је већ мутирала (покварила се у сусрету са богатима), па напада и децу и труднице, што није радила на свом изворишту.
Хоће ли корона као маркистичке идеје ујединити свет у јединствени фронт?
- Не знам како ће бирачи, диљем света, реаговати након свега овога (десница или левица им преостаје). Али сам сигурам да ће Четврти Рајх, у виду глобализма, брзо и коначно пропасти, јер је његово божанство долар и ништа друго. Видимо њихов расап из наводне солидарности међу земљама Европске уније, а Италија нема довољан број респиратора. Не да јој не позајмљују респираторе они који их имају, него је и ометају у куповини.У голој борби за спас.
Одакле је, по Вашем мишљењу доиста кренула и где ће завршити свој пут?
- Ко зна када је и одакле је кренула ова пошаст. Слепих мишева има свуда. Током ноћи у стању су да прелете неколико стотина километара (чак и осамсто). Али, први су је лоцирали Кинези. Завршиће она свој пут пошто обиђе читав свет. Остајемо да се надамо да се неће поновити док не пронађемо вакцину. А и ми требало би да се узмемо у памет и проверимо свој став према природи. Морамо и осталима дати право на живот. И људима, и животињама. Сетимо се само колико афричке деце умире од глади и баналних инфекција, и то никога не брине, нарочито не богате. Где ће нам или где ће им душа?
Хоће заиста по Вашој процени бити куга краја друге деценије 21. века?
- Бројке су неумитне.
Милиони заражених, стотине хиљада мртвих у двадесет првом веку, у веку науке. У веку процвата медицине. Шта би тек било да није тако?
Чиме испуњавате време „кућног притвора“?
- Као већ „искусан“ борац против изолације(пошто смо сви ми преживели бројне санкције, изолације и карантине у блиској прошлости) вратио сам се провереном поступку. Више читању, мање писању. А највише раду на рукописима које сам, у међувремену, одлагао. Иако је очигледан проблем са апсолутном концентрацијом и дужином њеног трајања – није лоше. Урадим доста тога, са чиме сам, тренутно, задовољан. Видећемо. А и током читања кршим правила изолације и отпутујем далеко. И уживам у путовању.
