СРБИЈА НА ВЕЗИ
Шта Србија значи дијаспори и обрнуто? Какав однос и потребе имају Срби који живе широм света? На прослави седамдесетогодишњице Матице исељеника, у очима наших људи, најпре су се видела осећања...
Пре 70 година, по узору на сличне националне институте европских држава, попут Гетеовог или института Сервантес, основана је Матица исељеника и Срба у региону. У питању је најстарија организација која се бави сарадњом са нашим људима у расејању.
По завршетку Другог светског рата велики број људи, међу којима око 340 хиљада Срба, нашло се у заробљеништву у Немачкој и другим земљама. Тада је југословенска Влада донела одлуку о стварању Матице исељеника, па су формиране Матица исељеника Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине... иако су тада сви они били "југословенски исељеници", почиње причу о историји ове институције, Марко Лопушина...
Матица се, уз Српску православну цркву једина бринула о Србима у расејању, очувању веза са домовином, неговању културе, традиције, идентитета...
Данас је Матица место окупљања наших људи који живе на различитим меридијанима, простор у ком их дочекују срдачно и пружају им могућност да се искажу, представе сународницима, промовишу оно што раде у свету...
Садашњи председник Миодраг Јакшић истиче да је у портекле три године, од како је на челу, у Матици приређено више од пет стотина програма (књижевних вечери, концерата, промоција, изложби...). Отворен је и Легат Марка Лопушине, човека који је живот посветио изучавању судбина наших људи у свету и о томе написао више од 20 књига. По узору на некадашњи часопис "Завичај" који је излазио скоро 4 деценије, ове године најављен је нови лист "Годишњак"...
Поред Марка Лопушине и Миодрага Јакшића, о Матици говоре др Зорица Сарах Митић из Норвешке, Проф. др Дејан Илић из Немачке, Зоран Богдановић из Кине, Илија Шаула из Америке и Мирослав Млинар који је 11 година живео у Аустралији...
Уредник емисије Тамара Дрезгић
Извор: РТС 2
