Изложба "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице" у Галерији САНУ
"Обележавање осам векова самосталности СПЦ Српска академија наука и уметности заокружено је отварањем изложбе „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице, древност, постојаност, савременост“.
Пише: Ј. Т.
13. децембра
„Циљ изложбе је да се укрштањем аутентичних артефаката и конвенционалних експоната са новим технологијама и дигиталним инсталацијама, креира интерактивна, савремена презентација манастира Студеница. Ова поставка подразумева модеран приступ, обилато коришћење најсавременије електронске опреме, која ће најширем кругу посетилаца учинити приступачним све сегменте манастирског комплекса, архитектуру, сликарство, ризницу, али и новија открића бројних истраживача“, кажу у САНУ.
Аутор изложбе и уредник каталога Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, објашњава за Данас да поставка има три дела.
– Један део изложбе задржао је традиционалан приступ. То је поставка оригинала и копија архитектуре, скулптуре, живописа, дела примењене уметности, разних правних аката, новца, печата… Други део је интерактивна мултимедијална презентација која подразумева да се непокретна студеничка баштина представи уз помоћ нових техника које, следећи светска искуства, подразумевају и стварање виртуелне стварности и проширене стварности, како би се на популаран начин што више приближила посетиоцима. Желели смо да искористимо нове технолошке могућности како би захваљујући пројекцијама живописа створили утисак окружености фрескама и урањање у њих, уз духовну музику од појања ватопедских и других светогорских монаха до савремених дела попут „Византијског царства“ почившег композитора Милоша Петровића – каже Миодраг Марковић.
Изложба о Студеници обухвата и документарни филмски есеј Нарцисе Даријевић, који истовремено прати две приче – једну која приказује промене изгледа Студенице током године и током дана, а друга технологију рада на живопису, настанак и израду фресака.
Миодраг Марковић указује на „дидактичко-педагошки карактер овог документарног филма који посетиоцима, посебно млађим, треба да покаже како су фреске настајале и како се спашавају од пропадања“.
Манастир Студеница најзначајнија је задужбина великог жупана Стефана Немање, творца српске државе. Од оснивања крајем 12. века, непосредно после његовог повлачења са трона, има статус првог међу српским манастирима. Иако се верује да је у манастирском комплексу некада било 14 цркава, данас су остале само три – Богородичина црква (12. век), Црква Светог Николе (13. век) и Краљевска црква (14. век).
Манастир Студеница саграђен је између 1183. и 1196. на месту које је у време Стефана Немање било „пусто ловиште зверова“. Налази се крај истоимене реке која се десетак километара низводно код места Ушће улива у Ибар. Главна црква или католикон посвећен је Богородици Добротворки (Евергетиди).
То је једнобродна базилика са куполом и вестибилима са јужне и северне стране, продужена на западној страни припратом, а на источној трочланим олтарским простором. Историчари уметности указују на „уједначеност њене архитектуре, пластике и зидног сликарства, који заједно стварају изузетно хармоничан естетски утисак, учиниће да ова црква постане узор за грађење не само у немањићкој Србији него и на Светој Гори“.
У Богородичину цркву улази се кроз „врата раја“ изнад којих Христос благосиља сваког ко уђе у храм из велике припрате краља Радослава. „Степенице у храму представљају пут ка Вишњем Јерусалиму са ког нема одступања ни по цену Распећа, јер у олтару чека Христос раширених руку“, кажу у манастиру. Осим по архитектури и живопису, Богородичина црква позната је и по декоративном пластици, у коју су градитељи највероватније са јужног Јадрана или југа Италије унели и романске елементе.
Живопис у Богородичиној цркви осликан је 1209. године.
После Немањиног одласка на Свету Гору, радове су надгледали његови синови Стефан Првовенчани и кнез Вукан, али је главни ктитор био њихов најмлађи брат монах хиландарски и потоњи први српских архиепископ и светитељ Свети Сава, једно време и игуман студенички. Иако је од њега мало сачувано, сликарство из овог периода спада у највише домете европске уметности тог времена, укључујући и Распеће на западном зиду храма, које је најпознатија сцена из сачуваног студеничког живописа.
Студеница је сачувала „византијски плаву“ – краљевску боју, која се у средњем веку добијала из стене лапис лазули, добављане из данашњег Авганистана и плаћане по цени злата.
Црква је други пут осликана 1569, кад је фреске радио чувени пећки зоограф Лонгин. Вредним се сматра се и живопис у припрати краља Радослава, али је сачуван само у фрагментима. Иконостас студенички настао је 1837. Осликао га је Живко Павловић, а сачувани су и делови првобитног мермерног иконостаса.
Краљева црква, чији је ктитор краљ Милутин, посвећена је родитељима Пресвете Богородице, Светом Јоакиму и Ани. Према натпису изнад кровног венца, утврђено је да је саграђена 1314. у облику сажетог крста са кубетом које споља осмоугаоно. Има веома вредно сликарство, рад краљевих мајстора Михаила и Евтихија.
Спада у најзначајније грађевине раног 14. века. Црква Светог Николе такође је осликана, а између ове две цркве налазе се темељи храма посвећеног Светом Јовану Крститељу.
Од некада богате ризнице првог међу српским манастирима остали су златни прстен Стефана Првовенчаног, дрвени кивот за његове мошти из 1608, украшен седефом, Четворојеванђеље из 15 књига, повеље, рукописне књиге… У Студеници су сахрањени: Стефан Немања, његови синови Стефан Првовенчани и Вукан, као и унук Радослав. У кивоту крај олтара почива и Немањина жена Ана, у монаштву преподобна Анастасија.
Студеница административно припада данашњој Епархији жичкој, а монашко братство као и у време првих Немањића живи по Студеничком типику који је установио Свети Сава. „Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од оних који ту владају и да ни под ким не буде, осим под једном Свеопеваном Богородицом Добротворком и молитвом преподобног оца нашег и ктитора и оним који у њему и игуманује“, једна је од порука Светог Саве у том типику.
На Унесковој листи
Студеница је 1947. проглашена за споменик културе године, да би 1979. добила статус споменика од изузетног значаја. На Унескову Листу светске културне и природне баштине уписана је 1986. године. У близини манастира налази се испосница Светог Саве и црква Придворица, посвећена Преображењу Господњем. Према предању, Придворицу саградио је један од Немањиних слуга у исто време кад је завршавана Студеница..
Ауторски тим
Изложба о Студеници трајаће до 31. марта идуће године. Поред Миодрага Марковића у ауторком тому су: Марко Савић, Марко Тодоровић, Стефан Кнежевић, Душан Кнежевић, Петар Јелисавац, Радован Војновић, Димитрије Попадић и за продукцију задужен ЛајвВју Студио LajvVju Studio (LiveViewStudio).
Извор: Данас
