Нову књигу есеја, критичке прозе и прича Михајла Пантића, "Solvitur scribendo", недавно је објавио београдски Архипелаг.
Пише: К. А. Д. 08. децембра 2019.
Полазећи од латинске изреке Solvitur scribendo (писање решава), Пантић исписује узбудљиву хронику свакодневице и књижевности.
У књизи Солвитур сцрибендо налазе се есеји о новом номадизму или новом аналфабетизму, о поводима и узроцима писања, о писању из незадовољства и о писању из немира, као и о креативном писању.
На другој страни, Пантић расправља о присуству појединих тема у српској књижевности, о чему говоре есеји о јуну 1968. у српској прози, о београдоцентризму у српској књижевности или о Албанцима у класичној и савременој српској књижевности.
Хроника Нинове награде у последњој деценији представља важан документ о једном књижевном тренутку и о јавном одјеку савремене књижевности. Саставни део ове књиге јесу и приче и лични митови о вину и о Новом Београду.
Пантићеву нову књигу обележава форма дијалога и непрестано настојање да се кроз интензиван дијалог са другим, при чему су ти други некада писци, а увек то јесте претпостављени и стварни читалац, дође до разрешења неког питања или до увида у право стање ствари.
У овој књизи плене дијалози о писању, који Пантић води са хрватским писцем Зораном Ферићем, дијалог о вину са Јовицом Аћином и тријалог и о љубави који Пантић води са Давидом Албахаријем и Марком Шелићем Марчелом.
Извор: Данас
