Поводом пола века од партизанске епопеје о рањеницима
Пише: А. Ћук20. новембра 2019.
Поводом 50 година од премијере филма „Битка на Неретви“ редитеља Вељка Булајића, у Филмској галерији Културног центра Београда вечерас од 18 сати биће отворена документарна изложба „Пут до слободе мора бити чист“.
Изложба је посвећена овом кинематографском остварењу које и дан данас важи за најуспешнији продукциони пројекат на овим просторима.
У филму су играле и светски познате глумачке звезде попут: Орсона Велса, Јула Бринера, Сергеја Бондарчука, Ентони Досона, али исто тако и највећи југословенски глумци: Милена Дравић, Борис Дворник, Љубиша Самарџић, Велимир Бата Живојиновић.
Филм је био номинован за Оскара, приказиван је свугде у свету, плакат за енглеску верзију филма је радио Пабло Пикасо и за то, како се прича, није тражио хонорар, а за потребе овог кинематографског државног пројекта су чак два права моста дигнута у ваздух. Коначна цифра буџета за овај филм и даље није позната, каже Маја Медић која је приредила изложбу.
– Осим што је „Битка на Неретви“ била најскупљи филм у своје време, могуће да је то и дан-данас најскупљи филм на Балкану. Снимање је трајало годину и по дана, ЈНА је уступила 10.000 војника и своја војна возила. Његов прави буџет се ни не зна. Тај износ се креће између седам и 12 милиона тадашњих долара, али ту је била и војска, плус 58 државних предузећа која су такође финансијски помогла филм – подсећа Медић. Према њеним речима, „Битка на Неретви“ је масовно приказивана у свету, а у Италији у чак 4.000 биоскопа.
– Та амбициозност и огромна продукција се апсолутно виде – каже Маја Медић, која је поново одгледала филм, а који ће бити приказан и вечерас од 19 сати. – „Битка на Неретви“ је импозантан филм у свом обиму, приступу и масовности. Продукционо, он је феномен и дан данас – истиче Маја Медић. Она каже да је занимљиво и то што је ово остварење добило позив од Филмског фестивала у Кану да тамо буде приказано али је та понуда одбијена, што је прилично збунило људе гламурозне филмске смотре. – Кан је одбијен из дистрибутерских разлога јер је било исплативије приказати филм у Паризу – објашњава саговорница Данаса.
Маја Медић скреће пажњу и на куриозитет да је Пабло Пикасо радио плакат за енглеску верзију филма.
– Прича се да није тражио никакав хонорар, него само сандук најбољег домаћег вина. Премијера филма је била 29. новембра 1969. године у Сарајеву а том догађају су присуствовали Омар Шариф, Софија Лорен… Оно што је мени лично најфасцинантније у том филму јесте што се у њему говори српски, немачки, италијански и француски, а то је такође раритет за наше филмове. Филм је био номинован за Оскара као један од пет најбољих – подсећа Маја Медић.
Према њеним речима, фотографије која ће публика моћи да види на овој изложби су у највећој мери из Архива Кинотеке, једна је из архива Борбе, неколико њих из Тањуга, а и Филмске новости су дале своје прилоге са снимања филма који ће бити приказани на екранима. Ту је и избор из новинских чланака који ће испунити цео један зид, каже Маја. Ови чланци између осталог говоре о реакцијама публике на филм у свету. У том смислу италијанска штампа је посебно позитивно оценила филм док је, рецимо, у Шпанији био забрањен, али се из тог текста не може закључити шта је био разлог за цензуру, нити да ли је та одлука била коначна.
Сама поставка изложбе организована је у три целине целине – у једној су кадрови из филма – крупни планови где се истичу глумци, затим део са сегментима из филма где су тотали, како би се дочарала масовност будући да је ово остварење имало највећи број статиста на европском нивоу, а трећи сегмент је „иза камере“ где је приказан Вељко Булајић са глумцима, а ту је и реплика Пикасовог плаката.
– Продукциони успех овог филма незамислив је за данашње прилике – закључује Маја Медић. Поготово ако се има у виду скандалозно низак буџет за културу који је изгласан за наредну годину, додајемо ми.
Најскупљи буџет одобрио Јосип Броз
„Битка на Неретви“ је југословенски партизански филм, снимљен 1969. године у међународној копродукцији са Италијом и Западном Немачком. Заснован је на истинитим догађајима из Другог светског рата – реализацији стратешког плана удруженог напада сила Осовине на југословенске партизане који су се повлачили са рањеницима 1943. године.
Буџет за овај филм је лично одобрио Јосип Броз Тито. Филм „Битка на Неретви“ је пети најскупљи филм свих времена ван енглеског говорног подручја.
Пут песме
Наслов изложбе „Пут до слободе мора бити чист“ је цитат из филма, а на њеном отварању вечерас ће говорити директор Културног центра Београда Александар Илић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, приређивач изложбе Маја Медић и филмски критичар Мирољуб Стојановић. Антифашистички хор Наша пјесма певаће партизанске и револуционарне песме.
Извор: Данас
