О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе

Крњачка година змаја
„Лепе странкиње”: Сујето, име ти је писац
Видовдански дани: дијаспора у матици
Филолошки факултет добио акредитацију за азербејџански и хебрејски
Представљена књига Милета Савића о дјечаку Споменку Гостићу
Уметничка колонија Крчедин од 4. до 7. јула
Дистопија је последњи бедем здравља
Радови основаца из Србије међу десет најзанимљивијих прича у Европи
Писци о којима се прича: Џорџ Сандерс
Вече љубавне поезије Миодрага Јакшића
Отписани ентузијаст Данијел Михић: Осјећам дужност да понудим алтернативу црно-бијелом свијету
Подсећање на велика имена српске литературе
И херој и пробисвет
Торонтске боје Ботичелијевог гласа
Конкурс за Књижевну награду „Бескрајни плави круг” за најбољи роман
У част песника Добрице Ерића
У Београду промовисан зборник о Сави Мркаљу
„Трг од ћирилице” – сајам српске књижевности и културе
Силазак у таму пут је ка светлости
Реномирани уметник из Индонезије у посети Београду
Концерт Исидоре Жебељан одушевио публику у Валенсији
Током „Нишвила” и књижевни фестивал
Први српски путопис о Америци
Шекспир је засебан континент
Српски кнез на пропутовању кроз Индију
Акција Удружења Аутостоперски водич кроз фантастику – Вратимо домаћу фантастику у библиотеке
„Златни крст” се вратио кући
Не знамо које то море шуми у нама
Бранислав Нушић у причама
Песничка школа за младе у природи
У суботу „Поетско вече у сусрет јесени” у Бањалуци
Успешно представљање Србије на међународном Сајму књига у Пекингу
Црно-бели свет прошлости
Марина Абрамовић, краљица перформанса
Србија са успехом представљена на Сајму књига у Москви
Немачка самокритичност
Модерна библиотекарка: Девојка сакупља књиге за сеоске школе и болнице
„Тесла, портрет међу маскама” и на арапском језику
Ко је „добра вила” српске науке?
Сто десет година песме „Санта Мариа делла Салуте”
Позив дијаспори и Србима из региона за учешће на 64. Међународном београдском сајму књига
МОдерна МАрина | Колумна Илије Шауле
Десет романа писаних на измишљеним језицима
Београдски међународни сусрет писаца 20. септембра
„Андрићева награда” Драгану Стојановићу
Дигитализација и дубоко читање – нестајање контемплативног ума
Промоција књиге „Ете такој” 27. септембра
Јубилеј: Десет година Књижевне радионице „Кордун”
Ни књиге више нису гаранција тачности
Сто карловачких ђака ће рецитовати поезију Милоша Црњанског код Бранковог гроба
Милисав Савић добитник „Багдалиног” прстена
Мостарки Сенки Марић награда „Меша Селимовић” за роман „Кинтсуги тијела”
Да ли уметност још може да нас шокира или смо све већ видели
Испуњење сна се зове „Царнегие Халл”
Јовица Аћин добитник Његошеве награде за роман „Сродници”
Изложба Богдана Мишчевића ускоро у Београду
Говор Миодрага Јакшића на Свечаној академији у Патерсону, Њу Џерзи
Сва лица савремене америчке књижевности
Ненад Гугл, професор бољи од „Гугла”
Креативна презентација уместо пијаце
Говор Милутина Србљака на Свечаној академији у Патерсону, Њу Џерзи
Проглашени добитници Нобелове награде за књижевност за 2018. и 2019. годину
За живот треба више од голог живота
Почиње седамдесети Сајам књига у Франкфурту
Владимир Табашевић – „Интелектуалчев” страх од мишљења
Књижевно вече Душице Ивановић у Матици исељеника
Милорад Павић од Ш до А
Да ли је књига роба или култура
Занимљива судбина недостајућег листа Мирослављевог јеванђеља
Штанд Србије на Сајму књига у Франкфурту: Књижевност за све генерације
Павић – искази након смрти
Други рођендан бањалучке поетесе Неде Гаврић
Ниједна дечја соба не сме бити без књига
Промовисан роман „Чежња” Љиљане Пилиповић Карановић
Лозинка генерације која је одрастала уз „Азру”
Највећа збирка књига о Египту у региону
Реиздање „Феликса” Владимира Кецмановића
Имате ли нешто од поезије
Још мало сајма - ексклузивно
Данас када постајем вјештица
Књига “Добри људи у времену зла” Светлане Броз објављена у Београду
Жељко Jack Димић, глумац о којем се све више говори
Треба нам свака Његошева реч
За „Неретву“ чак и Пикасо одбио хонорар и два права моста дигнута у ваздух
Нова књига Дивне Вуксановић - Ветар са звездане планине
Драгославу Михаиловићу Грамата Песничке републике
Драматични Вагнер, смирена палета
Лингвистички геније из Сјеничака на Кордуну
„Молинари” и Ана Соколовић у Београду
Ђино Лајневебер награђен у оквиру манифестације Песничка република
ПОЗНАТИ ДОБИТНИЦИ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ >ИЗВОР 2019<
Роман "Зедси" добитник награде "Раде Обреновић"
Зашто је читање корисно: 15 разлога зашто је добро читати књиге
Сајам књига у Нишу од 2. до 8. децембра
Јапанска књижевност на сајму књига у Нишу
Милан Ружић - "Народ за издавање"
Србија је једина земља коју сматрам својом
ПРОМОЦИЈА НОВИХ КЊИГА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
30 година после пада Берлинског зида
Душко Трифуновић, човек кога смо оставили
Писање решава
Хандке највећи пријатељ са Србима из „енклаве“ Велика Хоча
Дигитални поглед у задужбину Стефана Немање
Корзо је одшетао у сећање
Његошева варница: Округли сто посвећен великом песнику у Матици исељеника Србије
Хандке: Радост је једина исправна моћ
Ми падамо, а падобран се није отворио
Честитка Књижевне радионице Кордун
СКД Просвјета, пододбор Крњак на ХРТ
Сали Руни – млади ирски класик
Владимир Пиштало, гост Културног дневника
Дара Секулић, пјесникиња истине (видео)
"Астикја" и "Разоружана слова" пред читаоцима у Торонту
Саши Илићу Нинова награда за књигу „Пас и контрабас”
ОЛГА ТОКАРЧУК: Причање у првом лицу
Кућа на два краја света
ИЗЛОЖБА ИВАНЕ ВУКАЈЛОВИЋ СИМИЋ У БУДИМПЕШТИ
Торонто: Представљен српско-канадски часопис за књижевност и културу „Људи говоре"
Регионални наградни конкурс: Спасимо путопис 2020.
Радован Влаховић: „Бдење над смислом”
Сакупљач горких несаница
Матица исељеника Србије - 70 година постојања
Преводи: Гојко Божовић на руском и украјинском
Награда „Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу
КОРДУНАШКО ПОП РОК ПРЕЛО
Рођен је Данило Киш ...
Заборављене речи српског језика
Књижевни клуб у Нишу
Мера слободе је мера одсутности тескобе у нама
Марко Миљковић и Витомир Теофиловић добитници Вибове награде
Четврти песнички конкурс УГ „Играле се делије“
Шта нећете имати кад одете МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ
КРАТКА, ЖАНРОВСКА ПРОЗА
Корона са мог прозора
Дела остају као сведочанство да смо постојали
Писмо из Балтимора Богдана Мишчевића
У МОЗАИКУ РАЗМИШЉАЊА
КОРОНА ВИРУС У МОЗАИКУ РАЗМИШЉАЊА
Зарозани црвени тепих човечанства
Провокативни и субверзивни Чеси
Преумљење је неопходно
"Сунчани сат" Радовану Влаховићу
ПРЕСУДА И ПОМИЛОВАЊЕ
Вук је мртав, а ни ми нисмо добро
Хуманиста и уметник, авангардан и свој
Песник Ненад Милошевић лауреат награде "Бранко Миљковић"
Фестивал поезије младих Врбас
Изложба илустрација Сенке Влаховић
Додељена титула "Ја Крчединац" 2020.
Пристојност према култури сећања
Удах и издах
Лауреати књижевне награде "Растко Петровић" за 2020. годину
Додела признања ауторима Књижевне радионице Кордун
Ђедове топле руке
Иза фасаде капитализма истина се тешко пробија
Милан Ракуљ освојио "Српско перо"
Живот на цртицу
Љубица Жикић - аутор за месец јануар
Драган Марковић добитник награде Бранко Ћопић
Поетски конкурс ”Бранкова похвала свету”
Игор Маројевић добитник награде Меша Селимовић
Глобус хистерикус - Катарина Сарић
“СТАНИСЛАВ ЛЕМ” ЗА 2021 ГОРАНУ СКРОБОЊИ
сенахид незировић - аутор за месец фебруар
Признања из света Милици Јефтимијевић Лилић
Душко Милошевић - аутор за месец март
Преминула Дара Секулић
Роман "ГОРШТАК" Љиљане Пилиповић Карановић, првенац издавачке куће "Књижевни ЕСНАФ"
Nordic Noir на српски начин
Катарина Сарић - Аутор месеца априла
Престижна литерална секција 10. Београдске гиманзије
Још једна кнедла у грлу мање
Симо Јелача - аутор за месец мај 2021
Вече уметничке музике
Аутор месеца јуна Књижевне радионице Кордун
Зашто је српска крајишка култура АПАТРИД У СРБИЈИ?
Ненад Грујичић добитник велике Базјашке повеље
Драгица Ивановић аутор месеца Јула Књижевне радионице Кордун
Николина Зобеница - аутор месеца авугста
мидарова ноћ на Секином салашу
Омилије са Амфилохијем
Аутор месеца
Гојко Божовић: Сајам књига био би ризичан и неодговоран догађај
Антологија Будућих Снова, изложба илустрација Сенке Влаховић
Аудио књига, роман Глинени Краљ Бранке Селаковић
НОВО, НОВО, НОВО!!! Логосно преобиље света , Милице Јефтимијевић Лилић
Борис Мишић аутор месеца октобра
Дезинтегрисано - у штампаном издању, књига месеца
Крај једног драмског чина
Вести из несвести Бранке Селаковић, Синкопа - књига прича
Миле Ристовић - аутор месеца новембра
Нови роман Миљана Пауновића, Тунели прошлости
Књижевна награда "Растко Петровић" за 2021.
Изложба - зазидати пукотине, затворити рупе
Додела признања Књижевне радионице Кордун
Поезија Даре Секулић повезала Власотинце и Источно Сарајево
Роман "Ружа под ледом", Мирка Демића, представљен у Лесковцу
Александра Ђорђевић аутор месеца децембра
Срећна Нова 2022. година
Горану Максимовићу златно перо месеца јануара
Његош је препрека ...
Објављен конкурс Књижевне радионице Кордун - Човеков отисак у природи
Гордани Јеж Лазић Златно перо месеца фебруара
Уручена песничка награда "Печат вароши сремскокарловачке"
Златно ПЕРО за мјесец Март 2022
Бранки Селаковић ЗЛАТНО ПЕРО месеца априла
Миодрагу Јакшићу награда за најбољи поетски спот (видео)
ИСТРАЈАТИ У ВРЕМЕНУ - Први роман Вере Шћекић
ИЛИЈИН ИЛИЈАНУМ
Резултати конкурса "Човеков отисак у природи"
Негослава Станојевић добитница Златног пера месеца
ЖИТО И ВИЛА - Немања Зивлак - Ново из ЕСНАФа
летња школа српског језика и културе за децу из расејања и Србије 2022
Књижевно Вече Гордане Јеж Лазић
Никад није касно
Златно перо за месец јуни 2022, Милеви Лели Алексић
конкурс ДОДИР ЈАПАНА
Златно перо, Кости Косовцу
Ја, Крчединац - 2022,
Златно перо, Јелени Глишић
ПРОМОЦИЈА ТРОКЊИЖЈА „МИДАР” И ИЗЛОЖБА „БОЈЕ И ЈА”
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СЛИКА „БОЈЕ И ЈА” И ПРЕДСТАВЉЕНА ТРИЛОГИЈА „МИДАР” ИЛИЈЕ ШАУЛЕ
Изложба слика Илије Шауле у Београду
ЈЕСЕЊИ КРК КОНКУРС
Oтворена изложба БОЈЕ И ЈА Илије Шауле у галерији 4СЕ у Београду
књижевни еснаф први пут на сајму књига у Београду
На штанду Еснафа промовисане Одаје од маховине Љубице Жикић
Александра Грозданић - аутор месеца
Сунчици Радуловић златно перо
Златно перо за децембар
Уметничко вече Миодраг Јакшић и пријатељи - ИМАМ ВРЕМЕНА ЈОШ САМО ДА ТЕ ВОЛИМ
ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПОКАТОЛИЧАВАЊЕ СРБА – ПРЕКРШТАВАЊА НА ПОДРУЧЈУ ЗАГРЕБАЧКЕ НАДБИСКУПИЈЕ ИЗМЕЂУ 1941. И 1945. ГОДИНЕ”
ЗЛАТНО ПЕРО НАТАШИ СОКОЛОВ
Марија Викторија Живановић добитница Златног пера
Златно перо Алекси Ђукановићу
,,Златно перо" код Зорке Чордашевић"
Светске културе и народни обичаји - Шведска
Златно перо Сањи Лукић
Златно перо Слађани Милемковић
Преминуо Давид Албахари
Поезија Сање Лукић у Новом Саду
Архив Војводине угошћава Међународну уметничку колонију Крчедин
Поетски караван
Приче са карактером и карактер без приче
Изашао нови број часописа Књижевни ЕСНАФ
У част Београдског читача и српске књижевности
Марс - људска животна стварност или илузија
Комеморација академику Србољубу Живановићу
Документарни филм о пјеснику Душку Трифуновићу
Светосавска свечаност, УКС
ПУТЕВИМА СВЕТОГ САВЕ У РУСИЈУ
Новосађанка Лана Зорјан најбоља млада умјетница на свијету
Добитник НИНове нагараде по први пут из Републике Српске
Змајева награда Зорану Ђерићу
Поетско-музичка хармонија
Награда "КОЉА МИЋЕВИЋ" Ристи Василевском
Хосијат Рустамова: АПЕЛ! Земља је домовина читавог човечанства!
Значајан успех српске школе у Канади
КР ,,КОРДУН” и Књижевни ЕСНАФ, доделили признања
Какав принц, таква и бајка
Отворен 67. Међународни сајам књига у Београду





















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


НЕНАД ГУГЛ, ПРОФЕСОР БОЉИ ОД „ГУГЛА”

детаљ слике: Милан Илић / РАС Србија

Пише: Милица Марковић


Џон Вуден је рекао: 'Никада не покушавај да будеш бољи од другог, већ од њега учи'. Та борба је унутрашња и требало би да будемо бољи од себе у оном тренутку у коме јесмо." Овако за "Блиц" каже презимењак најчувенијег интернет претраживача, који барата мноштвом информација и корисних савета, те не чуди што је многима сигурнији извор података од самог "Гугла" или енциклопедије. Он је Ненад Гугл (37).



Рођен је у Минхену, одрастао у Чачку, а због студија се вратио у Београд где и сада живи. Његово презиме потиче од чукундеде који је дошао из Фландрије.



Осим што има необично презиме, Ненад Гугл је професор српског језика и књижевности, али и писац. Роман "Умро сам у петак" објавио је крајем 2017. године, а промоција која је тада одржана у СКЦ-у била је врло посећена и запажена, са 350 присутних у публици. До сада је промоција овог романа одржана у шест градова у иностранству, преведен је руски језик, а и даље се одржавају промоције широм Србије. Професору Ненаду Гугл најдражи коментар који добија од читалаца јесте "хвала", јер то је, како каже, потврда да његов труд није узалудан.


Тренутно пише роман "Велелепота секунде", који би требало да изађе почетком наредне године. Смисао наслова, каже професор Гугл, јесте да и у једној секунди може да буде вечност, те да једна секунда није тако безначајна као што се у први мах чини.


- Један наш дан је, на пример, за гусеницу цео живот, а цео наш живот је за васиону један трен. У једној секунди човек је способан да дотакне нешто што је узвишено, да превазиђе себе и ту секунду, и то је нешто што је велелепно - истиче професор Гугл и наставља:


- Што се тиче романа покушао сам да главне јунаке ставим у четири ситуације у којима они морају у једној секунди реше ситуацију у коју су доспели, а од одлуке коју донесу зависиће цео њихов живот. То би требало да буде трилер, биће напетих момената, а свака од те четири ситуације би требало да подстакне читаоце на преиспитивање, шта би они урадили да се нађу на месту главних јунака.


Према мишљењу професора Гугла, смисао књижевности у 21. веку не исцрпљује се само у естетици, већ да читаоце "помери" емотивно, мисаоно и духовно, те да буде алат који ће човеку помоћи да уреди живот на бољи начин.


- Сматрам да би савремена књижевност требало да буде прилагођена духу времена, али не на начин да се праве компромиси у квалитету и подвлађивању читалачке публике. Велики писци су постали "велики" јер су актуелни у свим временима. Себе не поредим са великим писцима јер желим да будем актуеалан у овом тренутку за читаоце који читају моје романе. Због тога се трудим да, ма колико нека тема била комплексна, не сме да буде досадна. То је за мене веома битан критеријум којим се водим у свом раду. С обзиром да радим у школи, сматрам да уколико човек не пази и буде мало досадан, изгубио је ученика или у случају писца- читаоца - објашњава професор.


Како каже, десетогодишњи рад у просвети обележило је узајамно учење између њега и ђака Треће београдске гимназије, и од оних је педагога који чине све како би на часовима разбудили омладину и њихова интересовања.


- Дела која ми обрађујемо на часовима врло често су везана за животне ствари. Када ђаци покажу интересовање за неку тему ми изађемо из оквира предвиђеног програма. Радозналост је јако битна особа и деца су много радознала, а школа им убија радозналост. Професор би, по мом мишљењу, морао да пробуди радозналост, подједнако као и да пренесе знање, то је сврха његовог постојања - не оставља дилему наш саговорник.


Ненад Гугл слови за једног од ђацима омиљених професора београдских школа. Ипак, он не мисли да се по нечему нарочито издваја од другихпрофесора, а кључ успеха је, каже он, узајамно поверење.


Гугл подучава младе и живи у Београду


- Верујем у оно што причам, а када човек верује у оно што говори онда му и други верују. Узајамно поверење је јако битно. Ђаци су веома отворени према мени, што носи једну одговорност, али сам и ја отворен према њима - наводи Гугл и додаје:


- Имам олакшавајућу околност што предајем књижевност, јер се она бави животом и темама које су увек актуелне. Мислим да је савремена генерација изузетна, да су јако отворени и да је потребно само да им приђемо на прави начин. А то је могуће само ако се и супротна страна отвори. Људи су често затворени из страха да не буду повређени. Али, то је један ризик који увек у животу треба преузети. Људи су, заправо, добри. Мислим да нико у старту неће прићи потцењивачки или негативно, јер када тако приступите тако вам се и враћа.


Данашњи човек живи у времену где жели да се забави, нема времена за озбиљније теме. Међутим, проблем је, каже професор Гугл, што тако живећи човек неће осетити радост, ни у оној мери у којој би могао да је осети.


- Радост људи данас афирмишу поседовањем, у смислу битно ми је да поседујем добру одећу, добар ауто, некретнине... И то је у реду, то производи неку радост. Али, та радост је кратког даха, док радост стваралаштва и изграђивања себе је нешто што даје дугорочну ноту среће - јасан је он.


Боксери имају добро правило које гласи: Ако желиш да задаш ударац, некада мораш да направиш корак уназад. И то је добра метафора, уверен је професор, јер је живот неретко као боксерски ринг, а наши непријатељи у рингу су проблеми и све животне околности које нам не иду наруку.


- Кад направите корак уназад то је само привидно губљење времена, јер након тога следи ударац. Тим кораком уназад не враћате се прошлост, већ анализирате и преиспитује себе шта можете даље да урадите. Е, то нама врло често фали, као и свест о томе да треба задати ударац - сигуран је овај сјајни професор.


Због тога, за све оне које ових дана муче неки животни проблеми, Гугл има савет:


- Ако посматраш проблем као проблем онда ти је живот сав у проблемима. Можеш да посматраш проблем као изазов и онда мораш да реагујеш на њега. Ипак, боље је посматрати као прилику јер онда очекујеш да нешто добијеш. Међутим, није ни то најбољ начин. Најбоље је на проблеме гледати као на привилегију, јер нам енергија проблема даје могућност да успемо, и заправо није лоше бити у проблему. Мудрост је само препознати како у датој ситуацији посматрати проблеме.


Ненад је супруг и отац двоје деце, а како каже, његов радни дан почиње када деца оду на спавање, јер је свакодневно читање његова неизоставна рутина.


- Све се врти око деце. Обично радим када они заспе, значи негде од 22 па до 1, 2 сата. То је период дана када читам и пишем. Свакодневно одвојим време за читање, писање и сусрет. Наравно, и улазак у учионицу је за мене сусрет, јер ту се сусретнем са 30 младих људи који су генијални. По мом мишљену, слушање других људи је одједнако битно као и читање књига - каже професор и додаје да није важно кога слушате, јер од свакога можете нешто да научите.


Један од покретача портала предавања.цом, на ком професори држе видео-предавања из школског градива. Осим тога, његове кратке, а ефектне мотивационе поруке ускоро ће бити доступне на Јутјубу.


- На Јутјубу су доступна моја предавања из књижевности свима који желе да их чују. Снимио сам око 50 клипова, које неко назива мотивациони говори, а то су заправо поруке које сам негде прочитао и прилагодио мом искуству. Спремио сам око 70 нових клипова, који трају од два до пет минута и они ће бити доступни од новембра на мом Јутјуб каналу. То неће бити предавања већ идеје које су везане за моје читалачко и животно искуство - закључује Гугл.


Његово презиме и данас је енигма за многе који га упознају, те неретко мисле да је то псеудоним који користи. Каже да се његова супруга на венчању није премишљала да ли ће узети презиме Гугл, али кроз смех додаје да није сигуран да ли би јој био интересантан да није било интернет претраживача. Сећа се да је његово презиме први пут одјекнуло у јавности 2001. године, када га је асистент на факултету прозвао "Ненад Јаху", на шта га је он исправио да је, ипак, Гугл.


Извор: Блиц


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"