Пише: Илија Шаула, књижевник и добротвор
Оснивач Књижевне радионице "Кордун"
Вест Честер, Пенсилванија, САД
Освежавају ме дубина и пространство свести човекове. Кад то осетим код људи, постајем слободан и сигуран, док свако затварање побуђује страх и несигурност. Уметност Марине Абрамовић је, за мене, тежња ка уравнотежавању света. Својим уметничким изразима она опомиње на зла која се дешавају и трага за свешћу и човеком који постоје и какви би требало да буду.
Реализам је део уметности коју свест најлакше прихвата, јер не треба много труда да се проникне у његов израз, није стран и наднараван, сусретљив је у сваком таласу реке живота. Та социјална страна свести заузима највеће поље у нашем размишљању. Простор ван тога је изазов и инспирација за уметника, чак и за оног који је чврсто прикован за најстварнију даску позорнице живота. Уметник је независна тврђава сазидана на граници могућег. Загледан у блажену и сурову стварност покушава да докучи хоризонте непознатог, да пронађе вредност пре осталих у намери повлачења линије светлости преко таме.
Марина упозорава на штетне елементе новог света и новог времена. Она никако не подстиче на зло. У њој и њеној уметности постоји принцип доброг начела. Када је секла жилетом тело секла је себе, својом крвљу је исписивала поруке мира, она је своју утробу тукла маљем, никоме није давала топуз да убија.
Данашња уметност исто је толико вредна и лепа као што је то била и у време развоја ренесансе. Тада су уметници опомињали на инквизиције и страдања у том времену. Можда је баш захваљујући њима и дошло до поправљања животних прилка у времену које је ветар гурао у нашем правцу. Да ли су успели поправити слику света, или су је учинили још црњом?
Марина покушава новом струјом и снагом перформанса да расветли свест код посматрача и усмери га да свесно чини добра дела духом и телом. Жели сваком да каже да ако смо се и родили обливени крвљу не треба такви да умремо. Жели да каже да ако смо и протерани из раја не треба гасити наду да се никада нећемо вратити у њега.
Постоје људи којима уметност то саопштава на најлепши начин. Проносе радост живљења чистом љубављу, човечношћу, слободоумношћу и напретком. Марина је светлосни мост преко којег прелази та бескрајна и безгранична енергија.