Aleksandra Bogdanović je bibliotekarka, ali ne po zanimanju ili radnoj knjižici.

 

Ona je moderna bibliotekarka – na internetu i na terenu.

 

Pre pet godina pokrenula je blog Bibliotekarka, a jedna od njenih glavnih akcija je Knjiga za sve – osnivanje mini biblioteka po seoskim školama, vrtićima, domovima za stare...

 

Do sada sakupila i isporučila više od 2.000 naslova, a na prevoz do srpskih sela čeka još 500 knjiga.

 

„Sve ide u Beograd, a pošto i sama živim na selu, znam koliko je ljudima teško da dođu do knjiga, da ih kupe ili pozajme", kaže Aleksandra za BBC na srpskom.

 

„To su polovna izdanja, ali svako ko otvori neku knjigu prvi put – za njega je ona nova."

 

 

„Čitanje nije materijalna stvar"

 

Aleksandra je po zanimanju ekonomistkinja i šest godina je radila u administraciji jedne firme.

 

Baš u trenutku kada je dala otkaz na tom poslu, poželela je da se bavi i nečim što „stvarno voli".

 

Počela je da volontira u Muzeju knjiga i otvorila blog na kojem su ljudi pisali o knjigama i razmenjivali ih.

 

„Pokrenula sam trampu knjiga jer je kupovina i gomilanje knjiga čisto materijalna stvar, ali suština tih korica i papira nije svojina.

 

„Knjigu pročitate i to je to. Čitanje ipak nije materijalna stvar. Najbolje što možete da uradite jeste da je prosledite nekom drugom.

 

„Jer ona ostaje u vama, a ne na polici koje ljudi malo iz pomodarstva gomilaju."

 

 

Knjiga za sve – kako je počelo

 

Dok je Aleksandra preko bloga, Fejsbuka i Instagrama razmenjivala knjige za prijateljima i čitaocima, njena poznanica se porodila i poželela da porodilištu u Višegradskoj u Beogradu pokloni knjige.

 

„Njeno iskustvo u porodilištu je bilo dobro i želela je da se oduži, ali je i shvatila koliko bi ženama značilo da imaju šta da čitaju dok su tamo."

 

Aleksandra je u tom trenutku bila volonter Muzeja knjiga i preko bloga i prijatelja uspela je jako brzo da skupi 100 knjiga za porodilište.

 

Knjige se prikupljaju po sistemu „od usta do usta", bilo da se radi o društvenim mrežama ili razgovoru u kozmetičkom salonu.

 

„Skupljala sam knjige na sve moguće načine.

 

„Preko stranice na društvenim mrežama, u salonu lepote moje sestre postoji plakat, a i ona motiviše mušterije koje dođu na tretmane. Imamo i natpis na staklorezačkoj radnji.

 

„Sve se to organizuje na poverenje, pa šta upali – upali."

 

Kada je poslala knjige bolnici, javile su se i škole i vrtići iz manjih mesta. I tako je sve krenulo.

 

Aleksandrina mini biblioteka koja najčešće broji po 100 knjiga, stigla je do osnovne škole u selima Roge i Barajevo, odeljenja pedijatrije bolnice u Čačku, kao i do Centra za socijalnu integraciju mladih Zvezda u Beogradu.

 

„Književna pošiljka" je otišla i u Udruženje penzionera iz Paraćina, dečije vrtiće u Vrdniku i Sremskoj Mitrovici. Knjige su poslate i do Raniluga na Kosovu.

 

Izdanja koja nisu za decu završila su i na festivalu ČitamЧиташ na kojem se razmenjuju knjige jednostavnom trampom. Festival se održava kod stradale biblioteke na Kosančićevom vencu u Beogradu.

 

Aleksandra je ponosna i na biblioteku u etno domaćinstvu Zornića kuća koju je sama otvorila, a u kojoj su mahom strani naslovi.

 

„Najčešće se trudim da doniram selima, ali kada mi se jave iz bolnica, onda ne razmišljam da li je u pitanju veliki grad ili je to malo mesto", dodaje ona.

 

 

Ko donira

 

Najrazličitiji ljudi se javljaju da pošalju knjige, kaže bibliotekarka.

 

„Najčešće su to pojedinci koji vole da čitaju i znaju koliko neka knjiga može da promeni sve. Akciju je podržala i manifestacija 'Novosadska razmena knjiga'.

 

„Dosta ljudi se javilo iz inostranstva i poslalo nam stare tomove."

 

Ljudi su spremni da daju stare knjige, ali je za Aleksandru vratolomija – isporuka.

 

„Oko 500 knjiga čeka da budu poslate.

 

„Samo dva puta sam slala knjige poštom, a onda je vrtić morao da plati poštarinu. Zato nam je prevoz najveći problem.

 

„Dovijam se i šaljem malo po malo ljudima koji odlaze u neke krajeve."

 

Koje knjige mogu da se pošalju

za decu uzrasta do 6 godina: slikovnice, sveznalice, enciklopedije, bojanke, pesmice, bajke (važi i za bolnice odeljenje pedijatrije)

za decu od 7 do 14 godina (osnovne škole) ali i njihove predavače: lektire novijeg datuma, ali i starije u dobrom stanju, takođe bajke, pesme, fantastika i romani za mlade, knjige za učenje stranih jezika, enciklopedije, atlasi, bonton… (važi i za bolnice odeljenje pedijatrije)

za bolnice: beletristika, poezija

za porodilišta i savetovališta za roditelje (trudnice): sve što ima veze sa vaspitanjem dece, porođajem, recepti za spremanje hrane za decu

za Zornića kuću: sve knjige na stranim jezicima

za manastire, crkve i sve institucije gde se tek formiraju biblioteke: istorijske i religiozne knjige

 

Šta se čita na selu

 

Jako je bitno, dodaje moderna bibliotekarka, da se knjige prilagode ustanovi u koju se šalju, pogotovo kada se radi o dečijem uzrastu.

 

„Vrtići dobijaju slikovnice, bajke i pesme.

 

„Ja najviše volim da poklonim bonton i ponašanje u saobraćaju i moderne knjige za decu koje ona mogu više puta da koriste i za igru i za učenje."

 

„Pet prijatelja" i „Hari Poter" – i dalje su omiljene knjige koje osnovci najviše traže i čitaju, dodaje ona.

 

„Baš zato što šaljem knjige na selo, jako je bitno da one budu i moderne. Da deca i mladi, ali i stariji imaju osećaj da nešto novo saznaju."

 

Izvor: BBC News na srpskom

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: