Издавачка кућа Креативни центар, која ове године слави три деценије рада, обележила је и јубилеј недавно преминулог српског песника за децу Добрице Ерића. Поводом 60 година од објављивања прве Ерићеве књиге „Свет у сунцокрету“ објавила је ново издање Ерићеве збирке песама „Наша гошћа година“ са илустрацијама Марице Кицушић.
Пише: Ј. Т.
Књига „Наша гошћа година“ настала је у време када је Добрица Ерић био члан редакције Полетарца, познатог часописа за децу који је излазио у Београду седамдесетих година 20. века и повезује Ерића са још једним великим песником за децу Душаном Радовићем.
„Добрица Ерић причао је о томе како је пред својим великим пријатељем Душаном Радовићем, тада главним уредником Полетарца, говорио песму о годишњим добима. Она се Душану Радовићу толико допала да га је наговорио да опише све месеце. Тако је настала ова збирка, а прво објављивање било је управо у Полетарцу. Славећи 60 година од појављивања прве Ерићеве књиге, припремили смо с великом пажњом и љубављу књигу „Наша гошћа година“ – ново издање текстова из Полетарца. Имајући у виду колико су они били драги аутору, с топлином и радошћу их предајемо читаоцима свих узраста“, кажу у Креативном центру.
У суботу, 29. јула, навршило се четири месеца од Ерићеве смрти. Овај познати српски песник, прозни и драмски писац, рођен је 1936. у селу Доња Црнућа, у Гружи, у Шумадији, на чијем је сеоском гробљу и сахрањен. Ту је провео читаву младост и у многим песмама опевао свој завичај. Прву збирку песама „Свет у сунцокрету“ објавио је 1959. године. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, више од 40 књига за децу. Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а многа су преведена на стране језике. Добио је готово све домаће књижевне нагаде, а мање је познато да је током шездесетих година 20. века био један од водећих стрип сценариста горњомилановачке издавачке куће Дечје новине, где је радио на едицији историјских стрипова „Никад робом“, као и да је писао текстове за хитове естрадних звезда.
– Ерић пише песме као што ткаља тка ћилим или као што девојка везе вез: с пуно шара, боја, украса, који се преплићу и преливају. Зато његове песме личе на уцветале воћке у пролеће и на гране тешке од плодова у јесен – тврдио је Драгиша Витошевић, књижевни историчар, теоретичар, критичар, приповедач и антологичар.
У раскораку
– Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године – изјавио је Добрица Ерић пред крај живота.
Извор: Данас
