За Ј. Ј. Свод је тесан за нас обоје Покупили смо све небеске благослове. Ми сада немамо дом и нисмо ничија деца, А мислили смо да је Бог одредио да се сретнемо Не да бисмо удвостручили радости Већ да бисмо поделили наше муке Земља је превише округла Да бих разумела оштрину њених углова Строгих геометријских облика У које нас смешта бивствовање И тако заробљени у мноштву димензија Надамо се праволинијским животима Велиш: Судбина је поткупљива Али не прима метални новац А ми немамо милионе да бисмо је умилостивили Да нам допусти да живимо једно уз друго Онолико колико жудимо Онолико колико заслужујемо! Превела са македонског на српски: Гордана Влајић
