Растали смо се давно.
Није било ни лаких ни тешких речи.
Само је један град
остао уписан на мојој емотивној мапи.
Њен град...
Када ме пут и судбина одведу тамо
или када на екрану прикажу слику града
не гледам оно што га издваја од других.
Тражим њену зграду
један прозор
и трагове наших прстију на њему.