 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Неслагања и неспоразуми су у нама због недовољног међусобног познавања. Површно познанство не може оправдати ту чињеницу. Слабо се трудимо да упознамо сами себе, а камоли друге. Упознати човека стварно значи спознати човечанство. Много људи познајемо, али то не значи да је у свима њима било довољно материјала да бисмо спознали човека. Требало би да смо трагаоци, градитељи и истраживачи, да бисмо дошли до комплетне личности. Под речју градитељ подразумевам грађење самога себе, јер увек морамо имати на уму шта и колико дајемо ономе испред себе.
Не треба судити, треба спознавати.
Судити и осудити није исто.
Људима недостаје упознавање, да будемо једни другима надопуна, а не вукови.
Један ме човек упитао како да пише поезију и да ли је добро да римује речи. Питање је било сасвим необично и нисам знао како да му одговорим. Каже он мени: „Какав си ти песник, ако на то не знаш одговорити?“ Како некоме објаснити како да пише поезију ако тај нема талента у себи? Након дужег размишљања схватио сам да је он у праву. Он је управо наишао на део свог талента, размишљајући о томе како да започне писање песме. Кад смо се другог дана срели, наставили смо тамо где смо стали. Нисам ја имао шта да му говорим, у њему је кипела поезија. Он је данас један од вредних песника који не назире крај својој инспирацији и духу поетске речи.
У свим људима је скривено много талената или скоро све знање што један човеков ум може да зна, само треба разоткрити и употрe
бити сва та знања и таленте.
Неоткривени смо и непознати једни другима, сами, несавршени и примитивни, сваком другом смо у стању пронаћи ману, са јако малом дозом самокритичке свести.
Морамо се упознавати да бисмо се сачували.
Можда и ја пиштим у некој рупи као незналица и чекам не би ли ме неко извукао из ње, неко у коме ћу препознати вредности које ми недостају и покушати да их уградим у своју свест. Желим да живим вишим нивоом свести, али не желим да користим падобран да бих се спустио на нечији ниво.
Оживимо човека у себи, па ће оживети и онај поред нас, јер једино смо у том случају комплетни.
Човек се знањем брани од сваког зла, насиле, досаде... а може се одбранити и са оним ко га угрожава. Човек свог непријатеља треба да заволи и покуша да схвати његове интересе, након тога ће он бити у стању да му преноси своју вољу коју ће он толерисати и с временом почети прихватати. Реч игра главну улогу на тој животној прузи.
