Као иње смрти пробада ме зелена.
Свуд је око мене као авет из бездана.
У лишћу
У трави
У досади моје изопачености
У миру који ми доноси да ме нервира.
Мрзим спокој, кад сам у балансу са природом.
Вапим за црном а досежем плаву.
Зелено је светло за пролазак.
Ја не знам куда ћу, моја раскрсница има превише смерова.
У зеленој нема лево и десно, све је право.
Из корјена ниче зелено али цвета друга боја.
Волим љубичице као љубав плаву.
Не могу да насликам људе у зеленом.
Крај им је трновит а зимзелених боја нема у мојој палети.
Којом бојом дочарати глад женке паука након парења.
