- Песничка посланица од Вардара до Мастиљара
Где све не путујемо
да би прочитали
запис о небу над Србијом
која се не држи међу звездама,
већ за метеорима про-
пада, да би прочитали
сагу о земљи коју ће
прогутати машина заборава
и крволочје силних,
да би изложили поглед
на дрвеће, биљке и животиње
за прераду меса,
да би
окупљеном људству
саопштили тугу и
болове одасвуде и одозго,
а нарочито кад је
топли људски саобраћај
отежан, нарочито кад
му је изнад главе
пробушено небо,
којима је почело угрожено, кога су
невоље и властодршци
гурнули у чунак који није
тунел са свећом на крају –
гарави народ у гаравом сокаку
где нема измицања.
Или да читамо штогод
о женама које су досађају
у виртуелним мрежама самоће и
нељубља,
или о деци
која прегазише
наше већ загађене реке
и потоке мутнотоке,
о деци која одоше
за туђим профитом,
Богу иза леђа толико
да се сам Бог чуди
и њима и нама.
Или напросто
да читамо
о ономе о чему ћутимо.
