Клопара ''ћиро'' до тихог села.
Тридесет четири године корака!
Ријеч учитеља и свјетла бијела.
Топе се окрајци осталог мрака.
Стотине дјеце. Учитељ драги.
Пишу се ријечи. Даљине ближе.
Мјесто сивила поглед благи.
Са сваке стране сунце стиже.
А данас доба без доброг гласа.
Људи у несну. И мисли боле.
Неко у сивом земљом таласа
и... полако се гасе школе.
Најдражи учитељ и сад са болом
са звијезда плаче за празном школом.
