Чекамо ли да нам се јаве скривени часовници,
замишљамо ли кључеве
помоћу којих ћемо изаћи из времена
Да ли је довољно кажипрстом пулс да напипамо,
бива ли ноћ тамно тело над нашим срцем,
осветљава ли нам несаницу јутро,
цвркућу ли нам мисли са птицама
поређаним као ноте у архитектури шуме
У каквој ли нам пропорцији расте притисак
сред зидова крвних жила,
ако нас извана, од руба васионе до земље,
по само једном квадратном сантиметру
сваког трена притиска један килограм ваздуха
Хоће ли нам побећи собе од кућа
и у паници градови низ улице,
хоће ли нам побећи ваздух овог времена
и реке и воњ леша на сувим коритима
Хоће ли таман бити Бог на крају неба
као звездана амеба што нам сабира ум
милионима година од почетка сневања
Хоћемо ли облачити одрано сунце,
са морзеовим писмом на ролетнама
и последњом молитвом као змијском кошуљом
из које се извукао рептил апокалипсе
Бива ли ноћ бескрајно тело над нашим срцима,
хоће ли нам осветлити несаницу јутро,
хоће ли нам цвркутати мисли са птицама
поређаним као ноте у архитектури шуме
