Када се упокоји неко из нашег градића,
огледала, и све што било је застакљено у кући
белим повезом прекривају
да смрт се не би огледала
ни удвојила у часовницима
ко црна сенка под великом и малом казаљком
све док нам покојник не постане –
и земља под ногама и небо над главама.
