ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ: НЕНАД ГРУЈИЧИЋ, ПЕСНИК
Преумљење је неопходно
У супротном, материјалистички механизми досадашњег света ће нас појести као жганце
На нашу уморну а препотентну цивилизацију, и на људску душу, дабоме, вирус корона има позитивно дејство, јер без препрека нема динамизма живота и стварања, нема игре, нема света, каже песник Ненад Грујичић, чија је књига „Сремскокарловачке терцине” објављена пред сам почетак пандемије (у издању „Бранковог кола”).
Стицање нове психолошке и животне позиције, ређање нових фигура, остварење победе и освајање слободе, постизање духовне метаноје (покајања) и катарзе, то јест преумљења, што ће рећи и васкрснућа – све су то позитивни аспекти катастрофе која никад нема само аспект несреће и губитка, додаје он.
– На самом почетку пандемије дошла ми је вест да сам постао лауреат награде „Златни Орфеј”, за укупно дело, Међународног фестивала поезије „Српско перо”. Домаћин, Педагошки факултет у Јагодини планира да ми признање уручи током маја, али по свему судећи то ће бити пролонгирано. Нека, биће прилике – коментарише Грујичић, иначе дугогодишњи први човек Бранковог кола које као институција током године има два велика фестивала: у марту „Пролећне Бранкове дане” и у септембру „Бранково коло”.
Овогодишњи „Пролећни Бранкови дани 2020”, који је требало да буду од 15. до 28. марта, одложени су до даљњег. План је да буду одржани у септембру заједно са „49. Бранковим колом” које ће трајати од 4. до 14. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Уколико ни у септембру не буде могуће организовати програме у затвореним просторима, они ће своје садржаје пренети и извести на отвореном, на „рајском Стражилову”, каже Грујичић.
За време изолације писао је нову књигу о полувековном трајању Бранковог кола, чија ће округла годишњица бити обележена наредне године:
– Годишњица пада баш у време мега-манифестације Европска престоница културе у Новом Саду. Уколико од садашње Европе, то јест Европске уније као sui generis творевине ишта остане. Пишем своја сећања и цртице, остављам трагове и записе о периоду који нису „појели скакавци”. Имам привилегију да сведочим о томе.Бранково коло у ствари наставља традицију листа за књижевност, забаву и поуку „Бранково коло” (1895–1914) из Сремских Карловаца, каже Грујичић, присетивши се да је у једном броју овог листа из 1910. године нашао текст о Халејевој комети која је претила баш тих недеља да удари у нашу планету с обзиром на то да се сваких седамдесет шест година појављује у близини Земље.
– Била је 1986. када се опет, након нових седамдесет шест година, причало да Халејева комета јури ка Земљи и да ће је можда ударити. Послао сам тада у „Политикин” додатак „Култура уметност наука” текст шта је све писано у „Бранковом колу” 1910. године о налету ове комете на Земљу. Невероватан је био детаљ да су чувену Карловачку гимназију оградили жицом ако би којим случајем ударила у Сремске Карловце.
О данима које је провео у изолацији, Ненад Грујичић додаје и ово:
– Остати у кући, то је за писца од памтивека природни амбијент, најидеалније место за грађење куле од матерњег језика. Ми песници и писци можемо на друге људе пренети мир, оптимизам и снагу. Осећао сам се одлично, имао духовно упориште, писао нову књигу. Сада на своја гнезда долазе старе и неуништиве, а вечито младе теме о добру и злу, о срећи и несрећи, о еросу и танатосу, оне за које смо у својој гордости пре ове пандемије мислили да су превазиђене, па смо се били латили бесмислених тема. Сада су огољене велике заблуде и преваре које су грабежног човека учиниле удаљеним од природе. Човек је помислио да може да превари Бога. Међутим, као што се тенис не може играти без подигнуте мреже, тако ни живот не може тећи без агилног човека и тргова пуних људи, без поштовања закона природе.И док сви говоре о великој промени која би требало да се деси у људима после пандемије, у свакодневном животу се уверавамо да многи само чекају да све буде по старом не би ли поново пустили у погон своју злурадост и егоизам.
Шта мисли наш саговорник?
– Испоставило се да човек не уме да примени спознаје и поуке стечене у данима пандемије, не може да се одвоји од своје анималне димензије. По свему судећи, он нема снаге за духовну обнову и нову, оригиналну путању, а тиме и за велико преумљење иако му је дата идеална прилика. Он би што пре да се врати на стару варијанту дернека и трошења, материјалне презасићености у незадрживом узимању од живота на тацни. А толико тога му таквом, несавршеном и грешном, не припада, није заслужио такав посед и привилегију. Испоставља се, дакле, да је човечанство заслужило појаву пандемије вируса корона. За почетак као опомену, а после... видећемо – каже Грујичић.
Основна спознаја у свему овоме јесте да живимо у опасном свету, да је човек овај дивни свет учинио предапокалиптичним, тврди песник.
– Преумљење је неопходно, прелазак на духовни принцип као основни покретач свега што на планети дише и ради, иначе ће нас материјалистички механизми досадашњег света појести као жганце – поручује Ненад Грујичић.
Аутор: Гордана Поповић, 16.05.2020. Дневне новине Политика, култура
