детаљ слике: Про Поет Фестивал

Од 1. до 4. јуна 2020. одржава се четврти по реду Међународни књижевни фестивал - ИНЂИЈА ПРО ПОЕТ 2020. У свом четвртом издању, због ситуације проузроковане вирусом Ковид-19 и у складу са прописаним мерама, програми ће бити организовани у Инђији, а наступи учесника из иностранства ће бити емитовани у видео формату на интернет платформама, друштвеним мрежама и на ТВ каналима. 

Добитник Главне награде фестивала ГРАН ПРИ ПРО ПОЕТ ове године је српска књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић, којој ће награда бити уручена на свечаности отварања фестивала.

Љиљана Хабјановић Ђуровић у својој свакодневици негује вредности за које се залаже у књигама које пише. Као што је написао Иван Чарота, шеф Катедре за славистику Универзитета у Минску, академик српске, руске и белоруске академије наука и уметности, „вредност дела Љиљане Хабјановић Ђуровић не зависи од привремених и променљивих критеријума, јер она своја дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она сама тежи и своје читаоце позива да се сви заједно крећемо у сусрет Духу Светоме“. 

Анђела де Лео, италијанска песникиња, рекла је да „Љиљанине књиге треба узимати као хлеб наш насушни да би смо покушали да будемо бољи“. Не конкурише за књижевне награде и не шаље  књиге књижевним критичарима како би писали о њима. 

Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. у Крушевцу, где је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду, и радила је као банкарска службеница и комерцијалиста иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину Дуга. Због текстова о онима који су опљачкали Дафимент банку (1994.), а тиме и преварене штедише, имала је три судска процеса по тужбама функционера две тада владајуће партије. 

Године 2003. oсновала је издавачку кућу Глобосино Александрија, у којој је главна уредница. Ауторка је петнаест романа. Шест припада световном, а девет духовном циклусу. Књигама из духовног циклуса у романескној форми сведочи о историји хришћанства и смело истражује најзначајније и најкомплексније теолошке теме и, као што је написао Митрополит Амфилохије „ходи путем Доментијана, Светог Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског“.  

Написала је седам књига за децу. Приредила је пет антологија духовне поезије. Од 1996.године, када је објављен роман Женски родослов, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији писац који ствара на српском језику. Своје романе продала је у тиражу од преко милион и по примерака, а такођеједан је од најпревођенијих савремених српских писаца. До јуна 2020. објављене су четрдесет четири њене књиге у преводу на седамнаест језика: чешки, македонски, грчки, бугарски, румунски, хрватски, мађарски, немачки, француски, белоруски, руски, украјински, грузијски, енглески, албански, италијански, арапски.

У неким православним гимназијама у Русији романи Игра анђела и Запис душе Љиљане Хабјановић Ђуровић уврштени су у лектиру. Једини је српски писац чије се књиге из духовног циклуса продају у црквама, књижарама и манастирима Српске Православне Цркве, али и Руске и Грчке Православне Цркве.

Фестивал стваралаштва жена у Пезару у Италији 2007. године за свој мото узео је цитат из романа Женски родослов, а у Русији је то дело 2016. био „лидер у продаји“ у највећој московској књижари „Библиоглобус“. Њене књиге биле су пет пута најчитаније у библиотекама Србије. Четири Награде за најчитанију књигу су јој уручене, а пета није.  

Добитница је два одликовања Српске православне цркве. На предлог почившег Патријарха Павла одликована је Орденом Светог Саве, а на предлог Негове Светости Патријарха Иринеја Орденом Светог Деспота Стефана. Добитница је Вукове награде, награде Симо Матавуљ Удружења књижевника Србије, Златног беочуга, Грачаничке повеље, Кочићеве књиге, Беловодске ро-зете и још двадесет три књижевне награде и признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској. 

О Видовдану 2016. уручена јој је Видовданска награде града Крушевца. Љиљана Хабјановић Ђуровић је прва жена која је добила ово признање. У иностранству, добитница је главне награде Златни витез на Другом литерарном форуму писаца словенских земаља, затим високог признања Руске православне цркве и форума „Православна Русија” за роман Игра анђела као најбољи страни роман објављен у Русији 2010. године, а 2012. уручена јој је Медаље цркве Санта Кроче у Фиренци, која се додељује истакнутим уметницима из целог света.

Књиге преведене на енглески доступне су читаоцима широм света преко америчке продајне мреже „Амазон“. 

Добитници овог признања претходних година били су Матија Бећковић, Милован Витезовић и Перо Зубац. 

Иначе, у програму фестивала учествује више од 60 песника, прозаиста, књижевних преводилаца и кантаутора из 25 државе, и то из Индије, Русије, Велике Британије, Данске, Израела, Грчке, Турске, Бугарске, Ирана, Канаде, Румуније, Исланда, Колумбије, Шпаније, Северне Македоније, Словеније, Португалије, Сједнињених америчких држава, Кипра, Француске, Украјине, Египта, Хрватске, Мађарске, Републике Српске и Србије. 

Специјалну награду фестивала ИНЂИЈА ПРО ПОЕТ 2020 добио је писац Гжегож Валчак из Пољске, а ова књига ће бити и промовисана у септембру месецу, када ће бити промовисан и Зборник фестивала, са радовима свих учесника. На овогодишњем фестивалу биће додељене и четири Повеље, намењене иностраним учесницима фестивала.  

Организатори  Међународног књижевног фестивала ИНЂИЈА ПРО ПОЕТ 2020 су Удружење „Мој Срем“, Културни центар Инђија и Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ из Инђије, уз подршку „Књижевне радионице Кордун“, а покровитељ је Општина Инђија. Директор фестивала ИНЂИЈА ПРО ПОЕТ 2020 је писац Миодраг Јакшић. 

Из организације кажу да, ”као и претходних година желе да афирмишу наше књижевно стваралаштво и упознају нашу јавност са савременим књижевним токовима у свету, а Србију да представе као земљу у којој постоје актери у култури са истанчаним слухом за важност развијања и неговања мултикултуралности кроз неговање књижевности и поетске речи”. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: