Боли ли те
Ребро оно
Са ког се откинух?
За срце и душу
Знам!
На месту
Где постадох жена
Сада нема
Ни ребра ни мене,
Сад си сам.
Дал’ те држи
Грч у руци?
Оној истој
Руци
Коју сам пустила.
Жуља ли те
Срце моје
Испод твог стопала
И реч коју сам
Изустила?
Црна рупа
Краја јој нема.
Из ње се винух,
Испод ципела црних
Извадих срце.
И постадох опет,
Жена.
