опрости ја звезде не умем да бројим
ни дугине боје за те твоје скуте
кад уморан заспем на грудима твојим
и потрошим вецност до задње минуте
опрости ја не знам тајне твога крила
ни чије су косе спавале у њему
колико си света или грешна била
и колико мене било је у свему
опрости ја немам усне пробисвета
да бокове твоје целивам и љубим
ја у њима будим све вулкане света
и у грчу тела рат за ратом губим
опрости, не умем да ти кажем боље
колико је тебе у мени скривено
кад те с ветром певам низ оцвало поље
и по твојој кожи пишем заљубљено
и ја тек у теби нарастам до неба
и у теби опет по први пут сневам
све си што пожелех и све што ми треба
и тек на твоме длану к'о дуња дозревам
опрости, не умем да ти кажем како
без тебе у мени све се скаменило
па на твоје очи умирем полако
и нестајем као да ме није било
