Док говорим о теби
Мало је оних који су битни као ти
јер пуно је оних који продају
мало за пуно,
нестају као први снег
на још топлом
октобарском асфалту,
а чинили се као оштра
и непоновљива зима.
Све те речи
несрећних егоцентрика
еуфоричних самотњака
наивно су дизале прашину
и храниле гладну душу.
А онда се јавила слобода
горка али достојанствена.
И само са тобом
имало је смисла
говорити о уметности
док сам чекао
аутобус који сам
сасвим свесно
игнорисао,
купујући време
за нове дискусије
И поново са тобом
плач је био продуктиван
и окрепљивао је душу.
Већ је сасвим постало јасно
створити нешто вечно
на све недаће
отпорно.
И нисам ни тражио више
нисам ни лутао мање
само за бисер мира
охрабрујући осећај
док говорим о теби.
