Време пролази
мења се интерпункција нашега тела
наша кичма у младости изгледа као узвичник
сва императивна и непобедива
после се лагано савије у упитник
хода погурена напред
као да свећом тражи отиске своје младости која је утекла испред
у неко боље сутра
и на крају се претвори у тачку
пуцањ у зиду
туфну крви искашљану на марамици живота
Ни не приметимо а доспемо у оне године
у године када се воли киша
Сунце волимо јер читаву земљу претвара у жену топлога тела
на којој желимо да спавамо голи
док нас влати траве Волта Витмана голицају из ува
и терају на онај несташни, дечији смех
Зима нас прекрива конфетама пахуља као младу на венчању
и враћа нас у тела деце која сањају бајке
гледамо у небо на којем се свеци туку јастуцима
па перје пада на нас
хватамо пахуље језиком
брзо, знајући да не постоје две исте
али кишу...
кишу не волимо због ње саме
волимо је је само онда када нам је довољно добар изговор да останемо код куће
скидамо седло са још пулсирајуће младости
и остајемо код куће
насмејани, јер имамо са ким да останемо
схватамо да је све што смо икада хтели по први пут унутра
а не тамо напољу
Знаш, знао сам једну жену
жену која је живела јако, јако дуго и видела све
и лепо и ружно
мало шта је могло да подигне њене капке
вечито на нивоу полуспуштене заставе
она је само желела још да јој неко донесе шољу кафе
та шоља кафе била је њен Свети грал
чаша из које је Исус пио на Тајној вечери
дуго сам се тога бојао јер и ја сам један из армије оних којима је кафа целог живота била кувана
стидео сам се тога што сам тако мали и неспретан пред једним тако простим чином
сачекаш да вода проври и ставиш кафе таман колико треба
дуго сам оклевао да јој донесем свој бућкуриш
чекао сам, толико дуго да је она отишла
без своје кафе
Данас, док гледам тебе
а да то ни не примећујеш
ходам ка теби погурен
не од старости већ зато што ти носим шољу кафе, плашећи се да је не проспем
да се не лажемо, кафу никад нисам научио да скувам
али то сад није важно
није никада ни било
научио сам нешто друго –
права жена никад не чека неког да јој донесе савршену кафу
она чека савршеног човека да јој донесе било какву кафу
није битно шта је у чаши
чашу Светим гралом чини љубав онога ко је носи
Време пролази
у ствари, не пролази
ми пролазимо
зато пронађи на време неког коме ћеш однети шољу кафе
док киша упорно пада и поручује ти да је време да овога пута останеш код куће
