Етер
Гола и стидна
куца ми под ребром
и нервира ме што
не могу да мислим
о корњачама са
Галапагоса
као о њеној коси
и ево да се ноћу
не гушим не бих
знао да живи у
мом плућном крилу
њена сенка
која ми притиска дах
као пустињски ваздух
и тера ме
да се на сахранама
осећам као новорођено
мајско сунце.
