| Лидија Бајкић | |
| |
детаљ слике: pixabay.com
Да није тебе
Да није тебе и сунце би другачије сјало,
сви би жалили ту судбину клету,
шта је љубав не би се знало,
не би било ничега на овоме свету.
Да није тебе не би било смеха,
не би било ни дивног пролећног дана,
на све стране би само било греха,
а на души би се отворила рана.
Да тебе нема не би било среће,
ни осмеха што ти лице краси,
ни љубави не би било веће,
било би само туге која се не гаси.
Да тебе нема не би било мрака,
као у неком царству владала би туга,
не би било ни најлепшег Сунчевог зрака,
не би ни све боје имала дуга.
Да тебе нема и свет би изгубио сврху,
не би било океана, река, планина и мора,
ни један брод не би имао сигурну луку,
не би никада свитала најлепша зора.
И ништа без тебе не би имало смисла,
и мој живот би лагано почео да вене,
ни моја љубав не би била иста,
да тебе нема не би било ни мене.