О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


МОЈ ДЕДА, ДУШАН ШУШЊАР

Душица Ивановић
детаљ слике: Kordun u slici, Breza, Poloj


МОЈ ДЕДА, ДУШАН ШУШЊАР

 

Мог деду, Душана Шушњараубиле су усташе 29. јула 1941. године.

Ово је подсећање на њега и све остале настрадале православне свештенике у НДХ.

Песма ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ МОЈЕ ПОРОДИЦЕ је настала 18. априла 2020 године, на Велику суботу.

 

ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ МОЈЕ ПОРОДИЦЕ
(мој деда, јереј Душан Шушњар, 1910-1941)

Док је облачио стихар на Васкрс
Прве године другог великог рата
Да ли је знао мој деда Душан
Да ће три месеца касније
Да се вазнесе међу анђеле
Који су шили његову одежду
Да ли је слутио да ће
Капи крви као макови
Попадати по белој хаљини
Мог деде
Мученика из Јање Горе


Док је везивао плави појас на Васкрс
Прве године другог великог рата
Да ли је осетио тежину Христове жртве
Мој деда Душан парох из Дуњака
Да ли га је притегао јаче
Везујући се за Бога животворног

 

Да ли су појци певали
И чтеци читали посланице
Живих отаца деци на смрт осуђеној
Док је мој деда Душан
Парох из Дуњака код Војнића
Служио свету литургију васкрсну
Своју земаљску последњу
За пет стотина невиних
Пре него што ће заједно потонути
У амбис јаме код Божића јарка


Да ли је слутио мој деда Душан
Колико ће ме данас болети
Жице којима су га везали
Ватра којом су га палили
Кама којом су га убили
И земља којом га нису покрили


Јер
Да је знао да ћу се родити
Можда би лакше носио
Трнову круну страдалну
Док се душа у небо уздизала
Мом деди Христовом мученику


Сам Бог зна тачан број и сва имена српских свештеника настрадалих од усташа у НДХ  у току Другог светског рата, као део плана римокатоличке цркве и Независне Државе Хрватске. Већина је убијена на самом почетку рата, одмах после оснивања нацистичке Хрватске. Бројеви се крећу од 160 до 210, зависно од извора.

У документу који је, међу многим сличним документима, остао сачуван да сведочи о том времену, а који је званична наредба римoкатоличке цркве за UHIĆENjE PRAVOSLAVNIH POPOVA, KALUĐERA I MONAHA, прецизан план и намере су јасни, а одређен датум за почетак истребљивања је 9. август 1941. Али, то није датум када је истребљивање почело.

 
 

Колико их је већ пре тог августа страдало, не знам. Знам да је међу њима је био и мој деда по мајци, јереј Душан Шушњар, рођен 20. фебруара 1910. у Јања Гори код Плашког, завршио Богословију 1931. у Битољу, а после рукоположења постављен за пароха у Дуњаку.

Усташе су га ухапсиле 14. јула 1941, а 29. јула је, према сведочењима, са још око 500 Срба из тог краја везан жицом, стављен у камион и одвезен на губилиште. Сви су побијени и бачени у јаму код Божића јарка.

Имао је 31 годину. Моја покојна бака Милица остала је удовица са двоје деце са 25 година. Моја покојна мајка изгубила је оца са непуних шест година.

Славим крсну славу свог деде Душана - Светог Трифуна, као знак љубави, сећања и поштовања према баки, уз коју сам провела детињство и младост, и према деди, кога нисам упознала.  

И ове године у јулу палим свећу у свом срцу за свог деду, Христовог мученика, и све српске свештеномученикеПокој њиховим душама. 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"