детаљ слике: Kordun u slici, Breza, Poloj

МОЈ ДЕДА, ДУШАН ШУШЊАР

Мог деду, Душана Шушњара, убиле су усташе 29. јула 1941. године.

Ово је подсећање на њега и све остале настрадале православне свештенике у НДХ.

Песма ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ МОЈЕ ПОРОДИЦЕ је настала 18. априла 2020 године, на Велику суботу.

ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ МОЈЕ ПОРОДИЦЕ

(мој деда, јереј Душан Шушњар, 1910-1941)

Док је облачио стихар на Васкрс

Прве године другог великог рата

Да ли је знао мој деда Душан

Да ће три месеца касније

Да се вазнесе међу анђеле

Који су шили његову одежду

Да ли је слутио да ће

Капи крви као макови

Попадати по белој хаљини

Мог деде

Мученика из Јање Горе

Док је везивао плави појас на Васкрс

Прве године другог великог рата

Да ли је осетио тежину Христове жртве

Мој деда Душан парох из Дуњака

Да ли га је притегао јаче

Везујући се за Бога животворног

Да ли су појци певали

И чтеци читали посланице

Живих отаца деци на смрт осуђеној

Док је мој деда Душан

Парох из Дуњака код Војнића

Служио свету литургију васкрсну

Своју земаљску последњу

За пет стотина невиних

Пре него што ће заједно потонути

У амбис јаме код Божића јарка

Да ли је слутио мој деда Душан

Колико ће ме данас болети

Жице којима су га везали

Ватра којом су га палили

Кама којом су га убили

И земља којом га нису покрили

Јер

Да је знао да ћу се родити

Можда би лакше носио

Трнову круну страдалну

Док се душа у небо уздизала

Мом деди Христовом мученику

Сам Бог зна тачан број и сва имена српских свештеника настрадалих од усташа у НДХ  у току Другог светског рата, као део плана римокатоличке цркве и Независне Државе Хрватске. Већина је убијена на самом почетку рата, одмах после оснивања нацистичке Хрватске. Бројеви се крећу од 160 до 210, зависно од извора.

У документу који је, међу многим сличним документима, остао сачуван да сведочи о том времену, а који је званична наредба римoкатоличке цркве за UHIĆENjE PRAVOSLAVNIH POPOVA, KALUĐERA I MONAHA, прецизан план и намере су јасни, а одређен датум за почетак истребљивања је 9. август 1941. Али, то није датум када је истребљивање почело.

Колико их је већ пре тог августа страдало, не знам. Знам да је међу њима је био и мој деда по мајци, јереј Душан Шушњар, рођен 20. фебруара 1910. у Јања Гори код Плашког, завршио Богословију 1931. у Битољу, а после рукоположења постављен за пароха у Дуњаку.

Усташе су га ухапсиле 14. јула 1941, а 29. јула је, према сведочењима, са још око 500 Срба из тог краја везан жицом, стављен у камион и одвезен на губилиште. Сви су побијени и бачени у јаму код Божића јарка.

Имао је 31 годину. Моја покојна бака Милица остала је удовица са двоје деце са 25 година. Моја покојна мајка изгубила је оца са непуних шест година.

Славим крсну славу свог деде Душана - Светог Трифуна, као знак љубави, сећања и поштовања према баки, уз коју сам провела детињство и младост, и према деди, кога нисам упознала.  

И ове године у јулу палим свећу у свом срцу за свог деду, Христовог мученика, и све српске свештеномученике. Покој њиховим душама. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: