детаљ слике: pixabay.com

Опсена

Твоје тело од соли,

кад изрониш из морских дубина,

сија у ноћи, док обасјава га месечина

и гледам крадом то лепо тело,

док се капи сијају и с њега сливају.

Млад си и красан Аполону налик,

симболу светлости и надахнућа,

најлепшем међу боговима силним.

Што нисам као Афродита смехољубна,

рођена из морске пене, да пожелиш мене

Ти, који море на длану држиш, со у коси носиш.

Клизи кроз твоје прсте вода,

проћи ће младост и лепота,

проћи ће живот и као кад мрежу

у море бациш, она пуна је,

кад извучеш напоље, вода се излије

и нема ништа, ништа не остаје.

Све само: Опсена је.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: