|
|
|
 | Зорица Мишић | |
| |
детаљ слике: pixabay.com
П Р Е П О З Н А Ј С Е Б Е
ЗВОНИКОМ БИЈЕ
ПОНОЋНИ МАЉ,
УЗ ТЕЛО МИ КИША
ПРИПИЛА ХАЉ .
БЕЛА КОШУЉА
И МОКРЕ КОСЕ
У СРЦУ ПЕСМУ
ЖАР-ПТИЦЕ НОСЕ.
ИСТОГА КОВА
ЉУДИ СУ СКЛОНИ,
ДА СВАКИ НОЋИ
САН СВОЈ ПОКЛОНИ.
ЧУДНОГА СПЛЕТА
НОЋИ СУ ЖИЦЕ,
СУСРЕТУ ХРЛЕ
КРОЗ МОКРЕ УЛИЦЕ.
ДАЛ’ МЕСЕЦ СИЈА
ИЛ’ СУНЦА СЈАЈ,
РЕЧИМА ТРАЖЕ
ИЗГУБЉЕН МАЈ.
ИЗ ПРИЧА СВОЈИХ
НАЂОШЕ НАМАХ,
БЛИСТАВ И СВЕЖ
МЛАДОСТИ ДАХ.
ВЕЧЕ ТО
НЕМАШЕ КРАЈ,
ПЕСМОМ СЕ МОЖЕ
САЗДАТИ РАЈ.
ВЕЧНОСТИ БЛИЖЕ,
ВРЕМЕНА МАЊЕ,
НА ПОЈИЛУ ТОЛЕ
ЖЕДНО БИТИСАЊЕ.
|
