 | Зорица Мишић | |
| |
детаљ слике: edenproject.com
В А Ј С К А
(дивље цвеће)
У житном пољу
сумрак се шуња,
пут прашњав кривину сави,
Сунце са леђа пркоси мраку,
издужене сенке прави.
Озорило поље,
горе булке,
различак море слави,
мирише врбак,
а свод искричав,
тајном се дубоко плави.
Тополе старе музику шаљу,
а песма им раскошна и мила,
падају звезде к’о јата птица,
та лета су чаробна била.
Крај вилинског језера
сва је красота ,
љубав и срећа,
у малом букету
ливадског цвећа.
