 | Кристина Павловић Рајић | |
| |
детаљ слике: livescience.com
МИРИС ЗЕМЉЕ
У зелено води ме, у изворно,
Где још стопа воловска кишу чува.
Груди ми надима твој ехо с гора.
На рад ми оран миришеш:
Пристави каву, ево нас, драга!
Знојаву ти мишицу хлади лоза,
Жуборе речи и смех весели.
Земља је с јесени добро заорана,
Сад засејана, нек роди, Боже, помози!
У зелено ме води, у шумовито,
Да ми од снажног погледа зри зеница.
Тамо где су нам сва свитања
Песмом петлова умивена.
