 | Марина Жинић Илић | |
| |
детаљ слике: УНИКАТИ, уље на платну, МЖИ
ЖЕЂ
Ушива златним концем тишина
веже љуском обиља и сања
нуди гањиве путање свести
опија тренутке мирисом тамјана
игром сенки, облика и боја.
Одшкрине врата дубоког кајања
почетку и крају нуди завештања
вреже купина минулих дана
воштанице, читуље и ниску сећања
уздахе зиме и врелине лета
стаклене речи и обећања.
Припеве, преводе и пресликања
безусловну љубав и путовања
окрилаћен трен и помиловања.
Онима од имена и образа
онима од самоће и богаза
онима који чекају и не налазе
онима који куцају и важе
за људе од зрна склада.
Невидљив себи често је сања
пробуђеном је прозор сванућа
феникс је диже из пепела.
На границама немоћи и помоћи
и ја сам на часак застала
монахињу у души да упитам
је ли саће пчеле, густина ћелија
најјаче оружје крст и кандило
због кишне капи све се утиша
пројави се реч божанска и зарна.
Моја земља, рођена да буде другачија
браздом орача и тајном шума
црвена крвљу божурова
модра плаветнилом шљива
гостољубива, немерљива, непродана.
Купљена крвљу и дукатима
веже изгревом костију и рана
ослушкивана изнутра и споља.
Походи је Анђео из Милешева
Микеланђело слика са неба
војник на стражи оком нишани.
Патријарх Павле будношћу гледа
и моли Творца да истина и правда
подигну главе сунцокрета
у изданцима хлеба и вина
да љубав запева из ковиља.
Додиром тишине реч ткана
кап је белином освештана.
