 | Марина Жинић Илић | |
| |
детаљ слике: УНИКАТИ, уље на платну, Марина Жинић Илић
НЕВА
Какав дан! Ништа, као што изгледа
говорим себи, хајде пожури
хватну зорило, света је недеља
намах устани из кревета
пише се седмо поглавље историје.
Догађаји се ређају брзо,
једни смењују друге
успут размисли
како да поступиш с обавештењима
да се правиш мртва,
да узмеш ђаволско оружје
или да се помолиш за спас васионе
одлучујем се за ово треће.
Пустите ме напоље да махнем будућности
чека ме с узвиком: Ура!
Имам своје медије у опанцима
и под стогом преклањског сена
научила сам да слушам зуј тишине
и она ми шаље истанчане знаке.
Наравно да јесам, тата
прослеђујем слова даље, нејач је гладна духа
по подне попићу кафу
да ми притисак намири на црту
провозаћу се по Неви као у ђачко доба
кад сам преиспитивала однос
мог и њиховог Бога
и срешћу се на час са Кафком,
осећам његово разапињање на језику
имам га и ја у свом женском манастиру
и тај процес о коме сведочи баћушка Серафим
игноришући разлике због деце
и духовног братства.
А киша и даље сипи. Изложбе сам одложила
за неко љубичасто лето
кад засветлуца нежност и порасте Тара.
А како си ти мајко, међу кедровима,
јел` ти нестала тамна црта, испод очију.
