ХРАБРИ ЖАБАЦ
Принцеза Жаба, помало строга,
у време кад дан први такт узе,
крај Царске баре у неком шашу
виде свог принца где лије сузе.
Она од шока занеми скоро
Рашири своје велике очи,
придржа круну и у два скока
крај овог жабљег плачка скочи.
„Какво је ово плакање, молим?
Корист од тога врло је слаба.
Размисли добро сад, па ми реци:
да л' си ти принц ил' нека баба?
Принчеве друге јунаштво краси,
усправно главе жабље им стоје.
А види тебе, несрећо моја,
бојиш се чак и сенке своје.“
Погоде Жапца све ове речи,
па брише травом лице од плача.
Није баш храбар, ал' принц је, ваљда.
Лати се свога од трске мача.
На прву бубу која ту прође
подигну мач и у сласт је смаже.
„Прави сам јунак. Шта ми ко може?
Нек Жаба сада нешто ми каже!„
