Испод лука стене која се горе простире прекривајући небо,
а доле крије дубоке поноре својих вода,
по средини стоји мало камено острво на које слећу птице.
Лете. Слете. Узлете. Прхну.
Стану на зид стене. Увуку се у рупе на стени.
Кљуцају со и минерале.
Лете. Слете. Узлете. Прхну.
Испод лука стене која се горе простире прекривајући небо,
а доле крије дубоке поноре својих вода,
по средини стоји мало камено острво као олтар на којем су трагови руку
спалеолога и гњураца.
Роне. Зароне. Изроне. Претакну се.
А када на површину не врате се –
једни постану рибе, други змије, а трећи птице.
Пливају. Гмижу. Лете.
И само прхну!
