Мирослав Величковић

Рођен сам у село Осларе у општини Бујановац на југу Србије.
Незапослен, без занимања.
Пар година после излечења од Леукемије, иначе тешке и опаке болести, јавио ми се дар за писање песама.
Зато тврдим да ме је Бог оставио у животу да бих био песник.
У почетку углавном писао наменске песме за своје пријатеље и познанике.
Данас пишем поезију на књижевном језику, а такође пишем појезију и на Призренско - Тимочком дијалекту.
Заступљен сам у неколико зборника.
Од успеха бих издвојио зборник на дијалекту "Ете такој", где је моја песма "Љубав сас зор" проглашена за најоригиналнијом и најлепшом песмом.
Културни центар Београд доделио ми је признање за очивање изворне књижевне речи. Наступао на сајму књига у Београду.
Зборник родољубивих песама "Аманет 2", Теслић Република Српска, где сам са песмом "Срби на Косову и Метохији" освојио треће место.
Заступљен сам у зборнику "Омилије са Амфилохијем. То је зборник са песмама посвећених Амфилохију Радовићу.